Polazak u školu

Mnoga deca osećaju nervozu u novim situacijama, uključujući polazak u novu školu, novo odeljenje ili promenu nastavnika. Ovakva osećanja mogu da se jave u bilo kom uzrastu. Ako je dete nervozno, može biti od koristi „vežbanje“ prolaska kroz novonastalu situaciju.  Možete ga odvesti da poseti novu školu ili novu učionicu pre početka školske godine. Pitajte ga šta je to što ga muči i pomozite mu da reši problem i prevaziđe novonastalu situaciju. Podsetite ga da ima sigurno još puno đaka koji se osećaju zbunjeno prvog dana u školi. Nastavnici takođe znaju da su đaci nervozni, pa će uložiti dodatni napor da se svi u školi osećaju prijatnije.

Olakšajte detetu prvi dan u školi

Roditelji treba da znaju da ne treba da čekaju da počne školska godina da bi zatražili pomoć: škole su otvorene za roditelje koji imaju bilo kakvu dilemu ili zabrinutost u vezi njihovog deteta. Najbolje je obratiti se školi dve nedelje pre početka školske godine.

Počnite sa pripremama deteta za školsku godinu uspostavljanjem normalnog ritma spavanja i buđenja  bar sedam dana pre početka školske godine.  Smanjite korišćenje medija (smartfona, tableta, računara) i napravite porodični plan za korišćenje medija koji će biti istaknut na vidljivom mestu u kući.

Podsetite dete na sve pozitivne aspekte polaska u školu: videće stare drugare i upoznati nove, razgovarajte o svim pozitivnim iskustvima koje je dete imalo prethodne školske godine u školi ili na drugim grupnim i sportskim aktivnostima.

Pronađite dete u komšiluku koje zajedno sa vašim detetom može da ide u školu.

Ukoliko dete polazi u novu školu, zajedno pređite put od kuće do škole i odredite orjentire na tom putu da bi se dete lakše snašlo. Ako dete mora se vozi autobusom, pokažite mu prvu i poslednju stanicu i zajedno pređite taj put. Možete ga povesti i u obilazak škole da ne bi bilo izgubljeno u novom prostoru prvog dana, a poželjno je da se nekoliko dana pre polaska u školu igra na školskom igralištu, da bi se osećalo lagodno u novom okruženju.

Prvog dana možete i da ga odvezete u školu i sačekate posle časova, da i vi i dete izbegnete nepotreban stres.

Uspostavite kontakt sa razrednim starešinom prvog dana u školi. Ako mislite da je neophodno, pre početka časova ili po njihovom završetku razgovarajte o prilagođavanju novoj školi i pokažite da pružate podršku svom detetu.

Put do škole

Vožnja automobilom. Deca mlađa od 12 godina u Srbiji ne mogu da se prevoze na prednjem sedištu vozila, a posebna homologovana bezbedonosna sedišta, pričvršćena za vozilo prema uputstvu i deklaraciji proizvođača, obavezna su za decu do visine 135cm i uzrasta 4 do 12 godina. Ukoliko visina deteta omogućava vezivanje pojasa uz upotrebu podmetača, a na mestu gde sedi je ugrađen naslon za glavu, moguće je koristiti i podmetač („buster“) umesto bezbedonosnog sedišta. To znači da je dete dovoljno visoko da sedi na zadnjem sedištu vozila sa nogama savijenim u kolenima i stopalima koja vise, da rameni pojas prelazi detetu preko ramena i sredine grudi a ne preko vrata i da poprečni pojas prelazi detetu preko bedara a ne preko želuca. Obavezno je korišćenje sigurnosnog pojasa za decu stariju od 12 godina. Za svako dete koje vozite važe ista pravila.

Ukoliko dozvolite tinejdžeru da odlazi u školu automobilom, vodite računa da budu zadovoljeni svi zakonski propisi. Ograničite broj drugih tinejdžera u vozilu, ne dozvolite da jede, pije, razgovara telefonom i šalje poruke tokom vožnje.

Vožnja autobusom. Deca uvek treba da uđu i izađu iz autobusa na mestima gde je siguran pristup autobusu ili školskoj zgradi. Ne treba da se „motaju“ oko autobusa, uvek treba da budu obazriva kada prelaze ulicu, obavezno svaki put da pogledaju levo i desno.

Podsetite dete da sačeka autobus na mestu sa koga će videti dolazak autobusa, da se potrudi da dobro vidi vozača (što omogućava i vozaču da vidi dete) i da sačeka da se autobus zaustavi pre nego što pokuša u njega da uđe.

Vožnja biciklom. Ukoliko je dete dobar vozač i poznaje saobraćajne propise, u školu može da ide i biciklom. Nekoliko puta pre početka školske godine zajedno sa detetom idite biciklom od kuće do škole i natrag. Tako ćete moći da sagledate sve „crne tačke“ na putu i procenite vreme potrebno za vožnju.

Dete obavezno treba da nosi kacigu, bez obzira koliko je blizu škola. Garderoba treba da bude svetlih boja zbog bolje vidljivosti, u večernjim časovima sa „svetlećim trakama“.

Bicikl treba da vozi desnom stranom puta ili trakom za bicikliste, treba da poštuje saobraćajne znake, semafor i znak „STOP“, kao i da koristi signalizaciju rukom.

Šetnja do škole. Deca su spremna da samostalno hodaju do škole u uzrastu od 9 do 11 godina, neka i znatno ranije. Na tom putu dete treba da se oseća sigurno. Na velikim raskrsnicama na putu ka školi  trebalo bi da budu prisutni saobraćajci (ili dobro obučene odrasle osobe) koji će pomoći deci da bezbedno pređu ulicu.

Pre nego što dete pustite samo do škole, treba da budete sigurni u pešačke veštine svog deteta. Mala deca su impulsivna i manje obazriva što se tiče saobraćaja, pa morate biti sigurni kada je vaše dete spremno da samo ide u školu bez nadzora odraslih.

Bolje je da deca idu u grupi, pa treba organizovati drugu decu iz komšiluka da idu zajedno. Upozoriti ih da ne pretrčavaju ulicu, ne guraju se i ne tuku. Ukoliko je saobraćaj na nekim mestima prometan ili postoji „crna tačka“, poželjno je da na tim mestima budu pod nadzorom nekog od roditelja ili starijeg brata ili sestre.

Ako dete kreće u novu školu ili prvi put želi da ide samo do škole, prve sedmice idite sa njim dok ne nauči put i budete sigurni da može samo bez rizika da ga „savlada“. Upozorite ga da se ne  kreće sporednim, uskim i mračnim ulicama sa malo prolaznika, da prelazi ulicu na pešačkim prelazima kada je zeleno svetlo na semaforu i da uvek pogleda i levo i desno. Utvrdite tačnu trasu kojom će uvek ići, a ako ne stigne na vreme, vi ćete tom trasom krenuti detetu u susret.

Ranac za školu

Izaberite ranac sa čvrstim leđima i dnom i širokim naramenicama. Proverite da li veličina ranca odgovara veličini leđa deteta – dno ranca treba da bude u visini struka.

Težina punog ranca ne bi trebalo da prelazi 10-20% telesne mase deteta. Pakujte teže stvari tako da stoje na sredini leđa, iskoristite sve pregrade unutar ranca. Kada pakujete ranac, učinite to zajedno sa detetom, jednom sedmično izbacite nepotrebne stvari.

 

Photo: Shutterstock

Užina u školi

Istraživanja su pokazala da deca koju doručkuju imaju bolje rezultate i uspešnija su u školi, imaju bolju koncentraciju i više energije. Neke škole obezbeđuju doručak učenicima, a ukoliko to ne rade, obezbedite doručak bogat proteinima za vaše dete.

Škole su u obavezi da istaknu na oglasnoj tabli kakve obroke nude u školi. Treba praviti razliku između užine i doručka u školi, jer po važećim propisima, nutritivni sastav doručka i užine nije isti. Takođe, ukoliko je dete tokom celog dana u školi (celodnevna nastava ili produženi boravak), treba se obavestiti o broju, strukturi i sastavu obroka koje će dete imati, kao i o jelovniku, da bi tokom dana kada je na jelovniku hrana koju dete ne voli, hranu ponelo od kuće.

Ukoliko je dete starije, dogovorite se da li će užinu nositi od kuće ili je kupovati. Ukoliko ima više od 5 časova, poželjno je da ponese dve užine, ili da doručkuje kod kuće i ponese još jednu užinu i voće u školu.

Deca treba da izbegavaju da piju sokove i bezalkoholna gazirana pića: jedna limenka takvog pića sadrži oko 10 kafenih kašičica šećera i 150 kCal. Konzumiranjem samo jedne limenke dnevno povećava se rizik od gojaznosti za 60%. Bolje detetu spakujte flašicu sa vodom.

Nadzor deteta pre i posle škole

Tokom ranog i srednjeg detinjstva, deci je potreban nadzor. Pouzdana odrasla osoba treba da dete isprati ujutru u školu i dočeka ga posle škole i nadzire dok se roditelji ne vrate s posla.

Ukoliko neko od strajih članova porodice vodi računa o detetu u vreme kada nisu tu roditelji, utvrdite jasna pravila o disciplini i izradi domaćih zadataka.

Deca uzrasta 11 i 12 godina  ne bi trebalo da budu sama u kući, osim ako ne pokazuju izuzetnu zrelost u odnosu na uzrast.

Ukoliko roditelji nemaju drugu mogućnost, moraju uložiti dodatni napor i iz daljine vršiti nadzor nad detetom. Treba utvrditi tačno vreme kada stiže kući, što može proveriti neko od komšija ili roditelj telefonom.

Za mlađu decu (1.-4. razreda) predviđeni su celodnevna nastava ili produženi boravak u školi. Ukoliko je takva vrsta nadzora nad decom predviđena van škole, obavezno tražite obaveštenje o zaposlenim kadrovima, dostavljaču obroka, broju zaposlenih po detetu i njihovu stručnu spremu i kako je ta ustanova (i da li je) registrovana u nadležnom Ministarstvu. Sigurnost vašeg deteta je na prvom mestu!

Uspostavljanje dobre rutine spavanja

Da bi dete bilo uspešno u školi, neophodo je i da dovoljno spava. Deca koja ne spavaju dovoljno, imaju problema sa koncentracijom i učenjem.

Utvrdite tačno vreme odlaska na spavanje i pridržavajte se toga svake večeri. Ukoliko dete ima utvrđene rutine pred spavanje, lakše će se smiriti i zaspati. Neke od rutina su kupanje, umivanje i pranje zuba, čitanje deci pred spavanje (do uzrasta dokle im prija), „ušuškavanje“ i poljubac za laku noć.

Pre spavanja, dete treba da isključi sve elektronske uređaje (računar, tablet, smartfon, TV) i odloži ih van sobe za spavanje.

U uzrastu od 6.-13. godine deca treba da spavaju noću između 9-11 sati, od 14.-17. godine 8-10 sati, od 18.-25. godine 7-9 sati. Nedovoljno sna povezano je sa manjim akademskim dostignućima u višim razredima osnovne škole, srednjoj školi i na fakultetu, kao i većem odsustvovanju sa časova i zamorom.

Uspostavljanje dobrih radnih navika

Stvaranje adekvatne sredine za rad domaćih zadataka počinje od najmlađeg uzrasta. Deci je potrebno obezbediti jedno radno mesto u sobi u kojoj spava ili na nekom drugom tihom mestu, gde neće biti stvari koje će mu odvlačiti pažnju.

Treba odvojiti dovoljno vremena za domaće zadatke i uklopiti ga sa ostalim sportskim i vanškolskim aktivnostima.

U toku izrade domaćih zadataka treba da budu isključeni svi elektronski uređaji (TV, računar, tablet, smartfon), što treba utvrditi porodičnim planom za korišćenje medija.

Budite dostupni detetu za odgovore na pitanja u vezi domaćih zadataka i ponudite pomoć, ali mu ne radite domaće zadatke.

Ukoliko dete oseti zamor očiju, bol u vratu ili pad koncentracije tokom učenja, recite mu da zatvori knjige, ustane, istegne se i napravi malu pauzu. Ili može samo da utvrdi koliko često će praviti pauze tokom učenja.

Ukoliko dete ima problema u savladavanju gradiva, razgovarajte sa predmetnim nastavnikom kako da mu vi ili neka druga osoba pomognete da ga savlada. Ukoliko ste zabrinuti u vezi zadataka koje nastavnik zadaje detetu, porazgovarajte sa nastavnikom.

Ako dete ima problem sa pažnjom tokom izrade domaćih zadataka ili  teškoćama da ga završe do kraja, razgovarajte o tome sa razrednim starešinom, predmetnim nastavnikom, školskim psihologom ili pedijatrom.

Nekoj deci je potrebna dodatna pomoć oko organizacije vremena. Spisak dnevnih obaveza, određivanje vremena za svaku obavezu ili roditeljski nadzor su nekada neophodni za prevazilaženje problema izrade domaćih zadataka.

Nekoj deci je potrebna pomoć u upamćivanju šta treba da urade za domaći: zaokruživanje stranica ili upisivanje u svesku je nekada od pomoći.

Zdravstveni problemi i škola

Ukoliko dete ima zdravstveni problem ili hroničnu bolest, treba obavestiti razrednog starešinu, upoznati ga sa problemima koje dete može da ima tokom nastave i terapijom koju dobija.

Ukoliko je moguće, dete terapiju treba da dobija kod kuće, a ako to nije moguće, bilo bi poželjno da škola obezbedi mesto gde će sebi davati terapiju (pri tome treba voditi računa se ne izaziva radoznalost i pozornost druge dece!).

Ukoliko dete ima alergiju na hranu, izabrani pedijatar treba da izradi plan za hitna stanja koje će dete nositi sa sobom, gde se opisuju moguće tegobe i način reagovanja nastavnika, terapija koju dobija, kontakt telefoni roditelja i izabranog lekara.

Vršnjačko nasilje u školi

Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koji ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola , bilo psihičkog ili fizičkog. Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Nije neophodno naglašavati koliko deca, bez obzira na uzrast, mogu biti inventivna u ovakvim ”kreativnim” oblicima verbalnog izražavanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari.  Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje. Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i neželjene delove tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin.

Ako vaše dete zlostavljaju, obavestite školu o problemu i pokušajte da zajedno nađete rešenje. Naučite dete da se ne stidi da traži pomoć odraslih. Važno je da zna kome i kada može da se obrati. Prepoznajte ozbiljnost nasilja i razgovarajte sa svojim detetom o tome kako se oseća.

Naučite dete kako da se ophodi sa zlostavljačem: neka ga gleda u oči, stoji pravo i mirno u teškim situacijama, polako ode od njega. Naučite ga kako da mirnim glasom kaže: “Ne sviđa mi se to što radiš” i “Molim te da ne razgovaraš sa mnom na takav način”.

Ohrabrite dete da se sprijatelji sa drugom decom.

Podržite sve vanškolske aktivnosti koje zanimaju vase dete. Potrudite se da nađete odraslu, pouzdanu osobu kojaje upoznata sa situacijom i koja će paziti na sigurnost i dobrobit deteta kada vi niste prisutni.

Pratite prisustvo vašeg deteta na društvenim mrežama i poruke koje dobija od drugih da bi mogli da otkrijete problem pre nego što stvari izmaknu kontroli.

Ako je vase dete zlostavljač, postarajte se da nauči da nasilje nad drugima nije u redu. Odredite čvrste i konzistentne granice za agresivno ponašanje vašeg deteta. Koristite efektivno disciplinovanje deteta, bez fizičkog nasilja, kao što je gubitak određenih privilegija.

Pomozite mu da nauči šta je saosećanje (empatija) sa drugom decom tražeći od njega da se stavi u situaciju u kojoj se nalazi dete koga ono zlostavlja . Pitajte ga kako bi se ono osećalo da njega neko zlostavlja.

Budite pozitivan model za svoje dete. Pokažite mu da može da ostvari cilj bez maltretiranja, pretnje ili povređivanja drugih.

Fokusirajte se na pohvale deteta kada se ponaša dobro i kada pomaže drugima ili je prema njima dobro.

Nađite zajedničko rešenje zajedno sa direktorom škole, nastavnicima, školskim psihologom i roditeljima zlostavljanog deteta.

Ako je vase dete svedok zlostavljanja, ohrabrite ga da prijavi nasilje odrasloj, pouzdanoj osobi. Ohrabrite ga da se pridruži drugoj deci u pokušajima da kažu zlostavljaču da prestane. Pomozite svom detetu da podrži decu koja su zlostavljana, ohrabrite ga da ih pozove da zajedno sa njim i ostalom decom učestvuju u vanškolskim aktivnostima.

 

Izvor:

  1. Back-to-School tips 
  2. Milenković Ana: Vršnjačko nasilje u školi 

 

 

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs