Nekada davno male boginje su bile uobičajena bolest u detinjstvu i gotovo očekivan deo odrastanja. Dok se većina dece dobro oporavljala bez problema, neki i nisu. Neka deca su imala komplikacije kao što su upala pluća, retki i upalu mozga, a bilo je i smrtnih ishoda. Na svakih 1000 ljudi koji bi oboleli od malih boginja, 1-2 bi umrlo, među njima i prethodno potpuno zdrava deca.
Adekvatnom imunizacijom (efikasnost dve doze iznosi 96%), morbili bi se mogli odstraniti u potpunosti. Kako se u svetu godišnje zabeleži 20 miliona slučajeva (150.000 sa smrtnim ishodom), važno je da se održava visok nivo obuhvata vakcinacijom. Poslednjih godina smo svedoci da veliki broj roditelja kasni sa vakcinacijom ili je odbija zbog straha koji je uzrokovan dezinformacijama na internetu koje se tiču bezbedonosnog profila MMR vakcine, pozivajući se na rad dr Endrjua Vejkfilda, objavljenog 1998. godine u časopisu „Lanset“, koji je direktno povezao primenu MMR vakcine sa pojavom autizma kod dece. Iako je uzorak ispitivane dece, na koji se u svom članku poziva dr Vejkfild, bio mali za donošenje bilo kakvog zaključka (12), određene naučne činjenice falsifikovane ili pogrešno interpertirane da bi podržale njegov zaključak, dokazan njegov finansijski interes (dobijao je procenat od parnica roditelja koji su tužili proizvođače vakcina!), a rad povučen i doktoru oduzeta licenca za rad, i dalje ima sve više nevakcinisanih, ne samo među decom i adolescentima, već sada i među odraslima. U svetu je rađeno više studija na velikim uzorcima dece (nekoliko desetina, pa i stotina hiljada) i nije nađena povezanost primene MMR vakcine sa poremećajima iz spektra autizma.
Male boginje su jedna od najzaraznijih infektivnih bolesti: 90% nevakcinisanih osoba, izloženih virusu će oboleti. Izborom da roditelj ne vakciniše svoje dete, ne samo da stavlja svoje dete pod rizik da oboli od malih boginja, nego i ostalu decu dovodi u situaciju da budu izložena virusu malih boginja. U tu grupu spadaju male bebe do uzrasta od 12 meseci i oni koji zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu biti vakcinisani. Epidemija nije „tamo negde, u nerazvijenom svetu“. Približila nam se i prešla granicu.
Virus malih boginja se lako širi putem vazduha-kapljicama, kada zaražena osoba kašlje ili kija u blizini drugih ljudi i direktnim kontaktom sa tečnostima iz nosa ili usta zaražene osobe. Jedna osoba može da zarazi 10 osoba, što virus malih boginja svrstava u grupu najzaraznijih virusa, zaraznijeg čak i od SARS-CoV-2 virusa koji izaziva Kovid-19. Najčešće se javlja u kasnu zimu i početkom proleća. Inkubacija bolesti (interval od trenutka zaražavanja do ispoljavanja simptoma) u proseku traje 10 dana (8-21 dan). Pacijenti su zarazni od 1-2 dana pre pojave simptoma bolesti do 5. dana po iščezavanju osipa. Prvo se javljaju visoka temperatura (do 40oC), malaksalost i simptomi bolesti gornjih disajnih puteva (curenje iz nosa, kašalj, crvenilo očiju), što male boginje u početku teško razlikuje od ostalih virusnih bolesti. Tipična je pojava belih mrlja na sluzokoži usne duplje (tzv. Koplikove mrlje). Nakon 2-3 dana pojavljuje se osip po koži, na licu i vratu i širi se od glave do pete. Kod mladih odraslih osip može biti atipičan, šireći se od šaka i stopala ka glavi. Kod male dece moguća je pojava upale pluća, upale ušiju, krupa (laringitisa), miokarditisa, perikarditisa ili proliva, ređe i encefalitisa (1/1000) , a kod odraslih teške upale pluća sa izlivom u plućnu maramicu. Nakon 3-4 dana osip počinje da se povlači, ostavljajući smeđkaste tragove i perutajući se. Temperatura se normalizuje do 4. dana od pojave osipa.
Tokom velikih epidemija oko 20% obolelih se prima na bolničko lečenje zbog komplikacija. Nakon perioda inkubacije od nekoliko godina (prosečno 10,8), među nevakcinisanom decom razvija se progresivna, obično fatalna encefalopatija (subakutni sklerozantni panencefalitis), sa učestalošću od 1/100.000 dece obolele od malih boginja.
Tipični morbili prate predvidljiv obrazac, stoga nema potrebe za laboratorijskim potvrđivanjem infekcije u slučaju kada je kontakt sa zaraženim poznat. Laboratorijska potvrda bolesti se vrši PCR testiranjem brisa nosa, grla, krvi ili mokraće. IgM antitela su pozitivna do mesec dana od pojave ospe (obično su negativna tokom prva 72 sata bolesti), a IgG treba uzeti dva puta u razmaku od 7-10 dana (na početku bolesti i u fazi oporavka). Nema specifične terapije već samo primeniti opšte mere kao što su izolacija u kućnim uslovima, primena paracetamola za snižavanje povišene temperature, mirovanje, uzimanje dosta tečnosti. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje primenu vitamina A za svu decu obolelu od malih boginja, a doze i dužinu davanja određuje lekar.
Poruka roditeljima
Vakcine su najveće svetsko dostignuće u očuvanju javnog zdravlja u proteklih 100 godina. Od uvođenja vakcina svedoci smo drastičnog smanjenja oboljevanja od bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama i od najveće je važnosti da ne dozvolimo da se ova opasna bolest ponovo uvuče u našu populaciju. Ukoliko ne želite da vakcnišete svoje dete, razmislite šta ćete mu reći kao argument kada bude dovoljno veliko da vas razume i da li će razumeti da ste se više plašili vakcine od bolesti. Stavite se i u cipele roditelja čije je dete alergično na sastojke vakcine pa ne može da je primi ili roditelja dece koja su na hemioterapiji, dugotrajnoj imunosupresivnoj terapiji ili boluju od naslednog ili stečenog poremećaja imuniteta. Vi i vaše dete niste sami na ovom svetu da bi vas bilo baš briga. Mislite o tome.
Izvor:
- Sathyanarayana Rao T.S., Andrade C. The MMR vaccine and autism: Sensation, refutation, retraction and fraud. Indian J Psychiatry, 2011 Apr-Jun; 53(2): 95–96.
- Measles. HealthyChildren.org (last updated 11/21/2105)
- How to protect your children during the measles outbreak? HealthyChildren.org (last updated 4/6/2020)
- Gerber J.S. Morbili (male boginje), u ed. Cabana MD. Brzi pedijatrijski vodič, Data Status 2018., 568-569.
- Khan L. Measles in Children. PEDIATRIC ANNALS, 2018; 47(9): e340-e344.
Photo: CDC/PHIL; dermnetnz.com
