Kako da ubedim dete da spava dovoljno tokom raspusta?

Spavanje prilično liči na surfovanje: potrebna vam je priprema i vežbanje da naučite kako da uhvatite talas i plovite na njemu. Ali vredno je napora, s obzirom da su obrasci spavanja usvojeni u detinjstvu i adolescenciji povezani sa boljim zdravljem, kreativnijim i  efikasnijim razmišljanjem i učenjem (koji vode boljim akademskim postignućima), kao i većom fizičkom sigurnošću (oštriji su refleksi, time i bolja prevencija udesa i  povreda).

Roditelji znaju da uslovi za spavanje neće biti savršeni svake noći, ali pomažući deci da poboljšaju kvalitet svog sna, stavove u vezi spavanja i večernje rituale, postaviće ih u položaj u kome će najbolje „uhvatiti veliki talas“ i uspostaviti zdrave navike spavanja.

Veoma je važno znati da navike u vezi spavanja, stavovi, rituali i rutine zadovoljavaju duboke ljudske instinkte da se dostigne sigurnost u trenucima najveće ranjivosti, kao što je gubitak budnosti tokom noći. Ovaj nagon je prisutan ne samo kod ljudi tokom celog života, nego i kod svih životinjskih vrsta. Uslovi spoljašnje sredine i podsvesna osećanja (naročito strah i tuga) isto kao i bolesti i povrede mogu da nagrizu kvalitet sna i  kod najboljih spavača i, u nekim slučajevima, dovedu do hronične nesanice. Za ljudsku vrstu, naročito za decu, šabloni ponašanja prevedeni u predvidljivost situacija dovode do osećanja opuštenosti i sigurnosti.

Navodimo šest ključnih preporuka za razvoj zdravih navika spavanja:

Utvrdite rutinske aktivnosti pred vreme za spavanje

Kratke aktivnosti pred spavanje sa jasno postavljenim granicama mogu u početku da izgledaju grubo ili da budu u suprotnosti sa željom prezauzetih roditelja da provedu više vremena sa decom u večernjim satima. Međutim, i deca i tinejdžeri se osećaju sigurnije kada znaju šta tačno da očekuju. Roditelji mogu da pomognu deci da stvore večernje rutine  koje uključuju aktivnosti umirivanja neposredno pre termina određenog za spavanje. To može da bude pranje zuba, umivanje, tuširanje i oblačenje pižame, čitanje ili maženje ili rituali poput molitve ili meditacije, ukoliko se upražnjavaju u porodici. Tačan redosled nije bitan. Važno je na kraju dana kretati se ka mirnim, tihim i pozitivnim rutinama.

Da bi podstakli stvaranje umirujućeg okruženja, odložite sve antagoniste sna, kao što su elektronski uređaji, 30-60 minuta pre vremena za spavanje. U to vreme, ne započinjite razgovore koji mogu da izazovu uzbuđenje ili podstiču pregovore (kao moljenje za više vremena na internetu). Izbegavajte duge i komplikovane aktivnosti. Jednostavne, umirujuće aktivnosti dovode do lakšeg prelaza ka mirnom snu.

Pripremite se za „zonu eksplozije“

To je prirodna, biološki zasnovana eksplozija energije ili budnost koja se javlja kod većine pre optimalnog biološkog vremena za spavanje. To može da izazove „talasanje vode“ kod dece neposredno pred spavanje. Iako „zona eksplozije“ može voditi izazovima u odnosu roditelj-dete, korisno je i važno znati da  je do optimalnog vremena za spavanje ostalo još samo 15 minuta. Jednom kada se to prepozna, za kratko vreme ćete detetu zadati nekoliko zadataka koje treba da obavi i tako kod njega izbeći trenutke prevelikog emotivnog naboja („Idi da opereš zube“, a kada završiš ja ću doći“.). Deca koja su uznemirena ili koja su uznemirena samo u periodu pred spavanje treba pred spavanje da opuste svoj um i telo, a u tome im može pomoći slušanje audio-knjiga sa neuzbudljivim sadržajima, opuštajuća meditacija, istezanje ili joga, što zavisi od uzrasta.

Održavajte redovan raspored uspavljivanja i buđenja

Velike promene u satnici odlaska na spavanje, naročito tokom vikenda, imaju isti efekat kao „jet lag“ (zamor i poremećaj sna usled poremećaja normalnog ritma spavanja tokom putovanja avionom sa promenom više vremenskih zona). Dok se nekima čini da je duže spavanje tokom vikenda fantastično (1-2 sata dnevno više nego radnim danima) i osećaju da nadoknađuju „izgubljene sate“, velike promene, naročito u periodu adoelscencije, dovode do negativnih efekata i zamora koji osećaju ponedeljkom ujutru. Odlazak na spavanje u vreme koje nije optimalno za tinejdžere dovodi do osećaja frustriranosti i, ponekad, hroničnih problema spavanja. Cilj treba da bude doslednost u sprovođenju letnjeg rasporeda spavanja isto kao tokom školske godine. Razgovarajte sa decom i tinejdžerima zašto je to bitno i dogovorite se da testiraju redovno spavanje i buđenje tokom jedne sedmice. Odmah će se osećati bolje.

Napravite utočište za spavanje

Soba za spavanje treba da bude udobno i opuštajuće mesto za spavanje, da celo okruženje pomogne postepenom prelasku organizma u stanje sna. Ipak, za neku decu sa problemima spavanja spavaća soba može da bude povezana sa negativnim asocijacijama. Mala deca mogu sobu za spavanje da povezuju sa strahom da budu ostavljena sama ili sa drugim strahovima koje teško kontrolišu. Starija deca mogu krevet za spavanje da koriste za razne druge aktivnosti tokom dana (izradu domaćih zadataka, korišćenje društvenih mreža, dremku ili razmišljanje). Roditelji mogu da pomognu deci da izmene svoje utočište za spavanje da bi izbegli sve asocijacije koje remete san.

Ako se dete plaši mostruma koji se kriju ispod kreveta, budite prisutni dok ono sve ne isproverava i razgovarajte sa njim o strahovima. Razgovarajte o događajima koji su desili tokom dana u toku popodneva ili predveče, nikako pred spavanje. Ukoliko je dete starije, ukoliko ne može da zaspi i uznemiri se, recite mu da ustane i da pokuša sa nekom prijatnom aktivnošću koja će ga umiriti, kao što je čitanje neke opuštajuće knjige sa laganom tematikom, i savetovati ga da ode na spavanje kada je mirno i umorno. Tako će stvoriti pozitivne asocijacije u vezi spavanja.

Gavni prioritet je koristiti krevet isključivo za spavanje i izbegavati gledanje u sat. Noćno svetlo i umirujući zvuci nekoj deci mogu da pomognu da lakše zaspe. Poboljšavanjem okruženja za spavanje i otklanjanjem svih negativnih asocijacija deca će naučiti da krevet simbolizuje komfor, mir i san.

Ponašajte se prema buđenju tokom noći kao prema uobičajenim pojavama

Kratkotrajna buđenja se pojavljuju više puta tokom noći kao i duža buđenja tri do četiri sata nakon uspavljivanja. Pomozite detetu da shvati da je buđenje tokom noći normalna pojava što će smanjiti njegovu zabrinutost.

Morate znati preporučenu satnicu spavanja za uzrast

Kako deca rastu, dužina noćnog spavanja se postepeno smanjuje a vreme za odlazak na spavanje postepeno produžava. U uzrastu od 6.-13. godine deca treba da spavaju noću između 9-11 sati, od 14.-17. godine 8-10 sati, od 18.-25. godine 7-9 sati. U mlađem uzrastu u satnicu spavanja uključeno je i dnevno spavanje, tako da bebe uzrasta 4-12 meseci treba da spavaju 12-15 sati za 24 sata, u drugoj godini 11-14 sati za 24 sata, od 3.-5. godine 10-13 sati tokom 24 sata.

Zaključak

Da bi bili sigurni da će dete dovoljno spavati tokom noći, tokom dana roditelji treba da podržavaju zdrave navike koje će „zaštititi“ noćni san: treba ograničiti dnevnu dremku i napitke sa kofeinom, obezbediti porodici zdrave obroke i decu podsticati na fizičku aktivnost i vežbanje.

Vi predstavljate, kao roditelj, trenera za surfovanje. Možete naučiti svoje dete kako da uhvati pravi talas i glatko surfuje na talasu sna. Da bi uspeli, morate da imate nekoliko stvari na umu: održavajte redovan raspored odlaska na spavanje i buđenja tokom radnih dana i vikenda, upamtite da je noćno buđenje normalna pojava, ustanovite večernje rutine da pripremite dete na glatki prelazak  u okrepljujući san koji će omogućiti i detetu i roditeljima osećaj svežine i sposobnosti da se nose sa obavezama koje nosi naredni dan.

Izvor:

1.  Daniel Lewin, Ph.D.: 6 Ways to Promote Healthy Sleep Routines for Your Family This Summer

2. National Sleep Foundation’s Sleep Duration Recommendations

 

           

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs