Đačka užina – možemo li bolje?

Počela je školska godina. Završena je kupovina školskih knjiga i pribora, počinje priprema za inicijalne testove. Da bi od prvog dana ostvarili dobre rezultate, pored uspostavljanja dobre rutine spavanja i radnih navika, neophodna je i dobra ishrana. Istraživanja su pokazala da deca koju doručkuju imaju bolje rezultate i uspešnija su u školi, imaju bolju koncentraciju i više energije. Za optimalan rast i razvoj neophodno je da hranom unose sve nutritivne sastojke.  Dobra ishrana povezana je sa dobrim zdravljem u celini, dobrim raspoloženjem, boljom koncentracijom, većom energijom, boljim imunitetom.

U današnje vreme se ishrana uglavnom sastoji od visoko prerađenih namirnica, koje su najbogatije raznim vrstama šećera i aditiva. Nepravilna ishrana povećava rizik za pojavu hroničnih bolesti (sve više i u periodu adolescencije!), od kojih su najčešći gojaznost i dijabetes tipa 2, a kasnije povišen krvni pritisak, bolesti srca i druge bolesti.

Najnovije istraživanje,  koje je obuhvatilo 218.000 ljudi u 50 zemalja, promoviše ishranu bogatu voćem i povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama, mlečnim proizvodima, ribom i (neprerađenim) crvenim mesom u cilju smanjenja rizika.

 

Šta naša deca najčešće jedu za užinu u školi?

Škole su u obavezi da istaknu na oglasnoj tabli kakve obroke nude u školi. Treba praviti razliku između užine i doručka u školi, jer nutritivni sastav doručka i užine nije isti. Takođe, ukoliko je dete tokom celog dana u školi (celodnevna nastava ili produženi boravak), treba se obavestiti o broju, strukturi i sastavu obroka koje će dete imati, kao i o jelovniku, da bi tokom dana kada je na jelovniku hrana koju dete ne voli, hranu ponelo od kuće.

Primer jelovnika u jednoj osnovnoj školi:

Mekika Jogurt
Sendvič sa šunkom Čaj
Mini piroška Čaj ili slatkiš
Slana pita sa sirom Jogurt
Pecivo sa džemom Sok ili voće
Kifla sa sirom Jogurt
Sendvič sa parizerom Čaj
Pljeskavica Čaj ili slatkiš
Slana pita sa zeljem Jogurt
Krofna Sok ili voće
Prženice Jogurt
Sendvič sa kobasicom Čaj
Kifla sa paštetom Čaj ili slatkiš
Slana pita sa mesom Jogurt
Pita sa jabukama Sok ili voće

Kada analiziramo jelovnik, postavlja se nekoliko ključnih pitanja:

Koji su dominantni sastojci užine?  Zašto „sok ili voće“ kada znamo da je sok koncentrat šećera, a voće neprerađena hrana, bogata vlaknima? Da li dete zaista može da prati nastavu tokom šest časova ako pojede pitu sa jabukama, pecivo sa džemom i popije sok ili pojede kiflu sa paštetom i slatkiš?  Da li su se roditelji prilikom izbora da deca nemaju đačku kuhinju ili imaju bilo kakvu kuhinju, opredelili za nametanje jelovnika od strane dobavljača jer se užine u školi više ne spremaju? I pitanje koje svih ovih godina, od kada mi dete ide u školu, lebdi u vazduhu:

 

Na osnovu kojih pravilnika se određuje sastav školske užine?

Pravilnik o normativu društvene ishrane u ustanovama za decu“, koji je na snazi od 1994.godine, odnosi se na ishranu dece u ustanovama za decu (predškolskim ustanovama) i dečjim odmaralištima. Hrvatska je usvojila nove smernice 2012.godine (sa receptima u zavisnosti od godišnjeg doba), Slovenija 2010. U Velikoj Britaniji, pored smernica za ishranu i plana za poboljšanje đačke kuhinje, postoji i kritička evaluacija primene standarda ishrane u školama, kao i inicijativa koje su dovele do poboljšanja đačkuh kuhinja i trenutnog stanja ishranjenosti dece i njihovih navika u vezi ishrane. U pojedinim školama u Srbiji postoji „Pravilnik o radu đačke kuhinje“, koga na predlog Saveta roditelja usvaja Školski odbor, ali se on retko poštuje.

 

Kako roditelji mogu da poboljšaju ishranu đaka?

Prvo morate da date odgovor na nekoliko pitanja:  Da li zaista želite da vaše dete ima zdraviju užinu ili vam to nije od presudnog značaja? Da li ste spremni da izdvojite dodatno vreme za planiranje i pripremu užine? Na koji način ćete ubediti dete da prestane da jede visoko prerađenu hranu i pije sokove i pređe na zdravije obroke? Da li ste spremni da menjate sebe i navike u ishrani cele porodice?

Photo: Amazons Watch

Prvo je neophodno da usvojite nekoliko pravila:

  1. Počnite polako. Razgovarajte sa decom o prednostima zdrave ishrane. Ne morate odmah izbaciti iz kuće sokove i grickalice. Kada se potroše, jednostavno nemojte kupiti druge. Morate na svom primeru pokazati da vam je stalo da cela porodica učestvuje u promeni navika u ishrani. Počnite od doručka, prvo tokom vikenda, kada ste slobodni. Nemojte ga kupovati ili izaći sa porodicom u pekaru ili restoran, dovoljno je da ispržite jaja sa povrćem, uz sir, maslinke i salatu dobićete odličan i hranljiv obrok.
  2. Uključite svoje dete u izradu jelovnika. Pogledajte školski jelovnik, neka dete samo obeleži ono što misli da nije „zdravo“. Zamenite ga zdravijim alternativama.
  3. Organizujte se. Uvek u kući imajte kuvana jaja, komadiće grilovanog i svežeg povrća, konzervu tunjevine u salamuri, tvrđi kačkavalj, orašaste plodove. Planirajte obroke unapred i obavite kupovinu tokom vikenda.
  4. Upotrebite „ostatke“ hrane od prethodnog dana. Kada spremate ćufte ili šnicle, ili grilujete povrće, spremite malo više da bi sledećeg dana mogli da napravite „ražnjiće“ od ćufti i povrća i  spakujete detetu u kutiju za užinu. U drugu pregradu stavite ražnjiće od voća ili seckano voće u koje je zabodena polovina čačkalice.  Za sebe možete da napravite salatu u tegli  sa seckanim ostacima mesa  i ponesete na posao umesto ručka.
  5. Izbegavajte kupovni hleb i peciva. Tokom vikenda umesite hleb od brašna koje želite. Ako dete voli samo beli hleb, u početku jedan deo brašna zamenite nekim integralnim brašnom (heljda, raž, spelta, ječam). Isecite hleb na tanke kriške i stavite  deo u frižider, drugi deo u zamrzivač. Možete da napravite „Pitu od prosa“,  „Pileće rolnice sa povrćem“ ili  „Pitu od heljde“. Ako pravite projice, obogatite ih povrćem i seckanom slaninom. Dogovorite se sa detetom da jednom ili dva puta nedeljno jede užinu „bez hleba i brašna od žitarica“: možete da napravite „Picu bez brašna“ ili „Pitu sa mesom“.
  6. Pravite domaće paštete. Ispecite jednu skušu više za ručak i od nje napravite riblju paštetu. Od ostataka pileće džigerice, uz dodatak otopljenog maslaca, začina i povrća (brokoli, tikvice, luk) takođe napravite paštetu, kao i paštetu od piletine.
  7. Izbegavajte sokove i gazirane napitke. Jedna limenka takvog pića sadrži oko 10 kafenih kašičica šećera i 150 kCal. Konzumiranjem samo jedne limenke dnevno povećava se rizik od gojaznosti za 60%. Bolje detetu spakujte flašicu sa vodom.
  8. „Komplet za prvu pomoć“. U metalnu kutijicu (od bombona) možete spakovati bademe, bundevino seme, orahe, suvo voće. Ako je dete jako gladno, to je bolja alternativa od slatkiša.

Važno: Ukoliko dete ima više od 5 časova, poželjno je da ponese dve užine, ili da doručkuje (ruča) kod kuće i ponese još jednu užinu i voće u školu.  Deca se žale da posle obroka u kome dominiraju (nezdravi) ugljeni hidrati osećaju zamor i nervozu već od 4. časa u školi i da slabije prate nastavu tokom narednih časova zbog oslabljene koncentracije, a na odmorima se više svađaju.

Photo: www.dca.au.dk

Primenom prethodnih pravila, dobili smo kvalitetniji, korigovan jelovnik:

Pizza bez brašna Čaj, voće
Rolnice sa piletinom Jogurt
Ražnjići od ćufti i povrća Ražnjići od voća
Rolnice sa sirom Jogurt
Sendvič sa ribljom paštetom Čaj, voće
Pita od heljde sa sirom Čaj, voće
Sendvič sa paštetom od džigerice Jogurt
Ražnjići od piletine i povrća Ražnjići od voća
Rolnice sa zeljem i sirom Čaj, voće
Mafini sa sirom, bademima i malinama Čaj
Prženice od integralnog hleba Jogurt
Pita (bez brašna) sa mesom Jogurt
Tortilja sa pilećom paštetom i povrćem Čaj, voće
Pita od prosa i paprike Jogurt, voće
Ražnjići od ribljih ćufti i povrća Ražnjići od voća

 

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs