Đačka užina – možemo li bolje?

Počinje školska godina. Završena je kupovina školskih knjiga i pribora, počinje priprema za inicijalne testove. Da bi od prvog dana ostvarili dobre rezultate, pored uspostavljanja dobre rutine spavanja i radnih navika, neophodna je i dobra ishrana. Istraživanja su pokazala da deca koju doručkuju imaju bolje rezultate i uspešnija su u školi, imaju bolju koncentraciju i više energije. Za optimalan rast i razvoj neophodno je da hranom unose sve nutritivne sastojke.  Dobra ishrana povezana je sa dobrim zdravljem u celini, dobrim raspoloženjem, boljom koncentracijom, većom energijom, boljim imunitetom.

U današnje vreme se ishrana uglavnom sastoji od visoko prerađenih namirnica, koje su najbogatije raznim vrstama šećera i aditiva. Nepravilna ishrana povećava rizik za pojavu hroničnih bolesti (sve više i u periodu adolescencije!), od kojih su najčešći gojaznost i dijabetes tipa 2, a kasnije povišen krvni pritisak, bolesti srca i druge bolesti.

Novije istraživanje,  koje je obuhvatilo 218.000 ljudi u 50 zemalja, promoviše ishranu bogatu voćem i povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama, mlečnim proizvodima, ribom i (neprerađenim) crvenim mesom u cilju smanjenja rizika.

Šta naša deca najčešće jedu za užinu u školi?

Škole su u obavezi da istaknu na oglasnoj tabli kakve obroke nude u školi. Treba praviti razliku između užine i doručka u školi, jer nutritivni sastav doručka i užine nije isti. Takođe, ukoliko je dete tokom celog dana u školi (celodnevna nastava ili produženi boravak), treba se obavestiti o broju, strukturi i sastavu obroka koje će dete imati, kao i o jelovniku, da bi tokom dana kada je na jelovniku hrana koju dete ne voli, hranu ponelo od kuće.

Primer jelovnika u jednoj osnovnoj školi 2018.godine:

Kada analiziramo jelovnik, postavlja se nekoliko ključnih pitanja:

Koji su dominantni sastojci užine?  Zašto „sok ili voće“ kada znamo da je sok koncentrat šećera, a voće neprerađena hrana, bogata vlaknima? Da li dete zaista može da prati nastavu tokom šest časova ako pojede pitu sa jabukama, pecivo sa džemom i popije sok ili pojede kiflu sa paštetom i slatkiš?  Da li su se roditelji prilikom izbora da deca nemaju đačku kuhinju ili imaju bilo kakvu kuhinju, opredelili za nametanje jelovnika od strane dobavljača jer se užine u školi više ne spremaju? I pitanje koje svih ovih godina, od kada mi dete ide u školu, lebdi u vazduhu:

Na osnovu kojih pravilnika se određuje sastav školske užine?

„Pravilnik o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnim školama“, stupio je na snagu 15.9.2018., čime se Srbija, konačno, približila zemljama iz okruženja  (Hrvatska je usvojila nove smernice 2012.godine, sa receptima u zavisnosti od godišnjeg doba, Slovenija 2010.) Nadamo se da će se Pravilnik poštovati i da će se, kao u Velikoj Britaniji, vršiti i kritička evaluacija primene standarda ishrane u školama. U pojedinim školama u Srbiji postoji „Pravilnik o radu đačke kuhinje“, koga na predlog Saveta roditelja usvaja Školski odbor, pa bi preporuka bila da se oni usklade sa postojećim, novim Pravilnikom, a da se u njega unesu i specifičnosti u organizovanju ishrane đaka u zavisnosti od škole i načina organizovanja nastave.

Da li i kako roditelji mogu da poboljšaju ishranu đaka? 

Prvo morate da date odgovor na nekoliko pitanja:  Da li zaista želite da vaše dete ima zdraviju užinu ili vam to nije od presudnog značaja? Da li ste spremni da izdvojite dodatno vreme za planiranje i pripremu užine? Na koji način ćete ubediti dete da prestane da jede visoko prerađenu hranu i pije sokove i pređe na zdravije obroke? Da li ste spremni da menjate sebe i navike u ishrani cele porodice?

Prvo je neophodno da usvojite nekoliko pravila:

1. Počnite polako. Razgovarajte sa decom o prednostima zdrave ishrane. Ne morate odmah izbaciti iz kuće sokove i grickalice. Kada se potroše, jednostavno nemojte kupiti druge. Morate na svom primeru pokazati da vam je stalo da cela porodica učestvuje u promeni navika u ishrani. Počnite od doručka, prvo tokom vikenda, kada ste slobodni. Nemojte ga kupovati ili izaći sa porodicom u pekaru ili restoran, dovoljno je da ispržite jaja sa povrćem, uz sir, maslinke i salatu dobićete odličan i hranljiv obrok.
2. Uključite svoje dete u izradu jelovnika. Pogledajte školski jelovnik, neka dete samo obeleži ono što misli da nije „zdravo“. Zamenite ga zdravijim alternativama.
3. Organizujte se. Uvek u kući imajte kuvana jaja, komadiće grilovanog i svežeg povrća, konzervu tunjevine u salamuri, tvrđi kačkavalj, orašaste plodove. Planirajte obroke unapred i obavite kupovinu tokom vikenda.
4. Upotrebite „ostatke“ hrane od prethodnog dana. Kada spremate ćufte ili šnicle, ili grilujete povrće, spremite malo više da bi sledećeg dana mogli da napravite „ražnjiće“ od ćufti i povrća i  spakujete detetu u kutiju za užinu. U drugu pregradu stavite ražnjiće od voća ili seckano voće u koje je zabodena polovina čačkalice.  Za sebe možete da napravite salatu u tegli  sa seckanim ostacima mesa  i ponesete na posao umesto ručka.
5. Izbegavajte kupovni hleb i peciva. Tokom vikenda umesite hleb od brašna koje želite. Ako dete voli samo beli hleb, u početku jedan deo brašna zamenite nekim integralnim brašnom (heljda, raž, spelta, ječam). Isecite hleb na tanke kriške i stavite  deo u frižider, drugi deo u zamrzivač. Možete da napravite „Pitu od prosa“,  „Pileće rolnice sa povrćem“ ili  „Pitu od heljde“. Ako pravite projice, obogatite ih povrćem i seckanom slaninom. Dogovorite se sa detetom da jednom ili dva puta nedeljno jede užinu „bez hleba i brašna od žitarica“: možete da napravite „Picu bez brašna“ ili „Pitu sa mesom“.
6. Pravite domaće paštete. Ispecite jednu skušu više za ručak i od nje napravite riblju paštetu. Od ostataka pileće džigerice, uz dodatak otopljenog maslaca, začina i povrća (brokoli, tikvice, luk) takođe napravite paštetu, kao i paštetu od piletine.
7. Izbegavajte sokove i gazirane napitke. Jedna limenka takvog pića sadrži oko 10 kafenih kašičica šećera i 150 kCal. Konzumiranjem samo jedne limenke dnevno povećava se rizik od gojaznosti za 60%. Bolje detetu spakujte flašicu sa vodom.
8. „Komplet za prvu pomoć“. U metalnu kutijicu (od bombona) možete spakovati bademe, bundevino seme, orahe, suvo voće. Ako je dete jako gladno, to je bolja alternativa od slatkiša.

Važno: Ukoliko dete ima više od 5 časova, poželjno je da ponese dve užine, ili da doručkuje (ruča) kod kuće i ponese još jednu užinu i voće u školu.  Deca se žale da posle obroka u kome dominiraju (nezdravi) ugljeni hidrati osećaju zamor i nervozu već od 4. časa u školi i da slabije prate nastavu tokom narednih časova zbog oslabljene koncentracije, a na odmorima se više svađaju.

Primenom prethodnih pravila, dobili smo kvalitetniji, korigovan jelovnik:

Revizija teksta: 22.8.2019.