Bolesna deca su obično neraspoložena i plačljiva, roditelji uplašeni, a  često i izbezumljeni. Dobar pedijatar mora istovremeno dok leči dete da pruži podršku roditeljima i smiri ih.

Stečeno znanje i ljubav prema deci i pedijatriji su osnovni, ali ne i dovoljni uslovi da bi neko bio dobar pedijatar. Najvažnije osobine dobrog pedijatra su:

DOBRA SPOSOBNOST KOMUNIKACIJE. Najvažnije je da ume da sluša roditelje i decu, da čuje ono što su rekli i što nisu rekli. U radu sa decom neverbalni znaci nisu manje značajni od verbalnih. Dok pregleda dete, pedijatar posmatra suptilne znake koji mu mogu ukazati da li dete oseća bol u nekoj regiji ili izbegava njegov pogled zbog uznemirenosti.

SPOSOBNOST REŠAVANJA PROBLEMA. Svaka poseta pacijenta za pedijatra predstavlja rešavanje nove slagalice jer svako dete različito reaguje na bolest, tako da je moć koncetrisanja na rešavanje problema u trenutku kada je dete uznemireno, vrpolji se ili vrišti, ključna.

POSVEĆENOST. Pedijatar se oslanja na stečeno znanje tokom školovanja i iskustvo u radu sa pacijentima,  ali mora stalno da istražuje i usavršava svoje znanje i sve to integriše u jednu celinu.

STAV I INTEGRITET. Dobar pedijatar leči decu u skladu sa najnovijim protokolima koji se baziraju na medicini zasnovanoj na dokazima, razume strahove roditelja i prethodna negativna iskustva, ali ne ispunjava njihove želje u vezi propisivanja lekova. Dobar pedijatar će Vam uvek obrazložiti način lečenja i propisane lekove.

SARADNJA SA KOLEGAMA. On ne govori loše o drugim pedijatrima, poštuje svoje kolege i od drugih dobrih pedijatara traži konsultaciju kada je to u interesu njegovih pacijenata.