Zubi niču između 4. i 15. meseca života, a do uzrasta od 30, najkasnije 36 meseci, deca imaju već svih 20 mlečnih zuba. Zubi niču po određenom redosledu, simetrično, prvo donji pa gornji, ali ako rastu i po „nenormalnom“ redosledu nema razloga za brigu. Stalni zubi počinju da niču između 5 i 7 godina, nicanje se završava do 13.-14. godine.
Koji su simptomi rasta zuba?
Beba najčešće oseća bol, koji se manifestuje nervozom i plačljivošću, desni su natečene i osetljive. Mnogi roditelji povezuju porast temperature sa rastom zuba, ali u tom slučaju treba isključiti neko ozbiljnije oboljenje.
Kako da pomognem detetu?
- Redovno brišite „bale“ sa usta i lica da izbegnete stvaranje crvenila
- Dajte detetu da stavi u usta predmet rashlađen u frižideru koji je dovoljno veliki da ne može da ga proguta, ne može da se polomi, ne sadrži sitne delove i ne sadrži šećere: rashlađenu glodalicu, cuclu, kašiku, čistu i vlažnu krpicu
- Gelove za desni koji sadrže lokalne anestetike treba izbegavati zbog mogućih neželjenih efekata
- Ne koristite alkoholna pića (vino) za masiranje desni jer se alkohol brzo resorbuje iz usne duplje
- Ukoliko je beba jako iritirana, možete joj dati jednu dozu paracetamola
- Redovno perite i dezinfikujte predmete koje dete glođe
Kako da perem detetu zube?
Preporučuje se pranje zuba mekanom četkicom dva puta dnevno od nicanja prvih zuba, sa malom količinom zubne paste sa fluorom veličine zrna pirinča (od 3. godine veličine graška). Većini dece je neophodna pomoć i nadzor za pranje zuba do uzrasta od 8 godina. Od uzrasta 2-2,5 godine, kada su zubi već u bliskom kontaktu, treba koristiti i konac za zube.
Kada treba dete odvesti kod stomatologa?
Do navršene 1. godine života dete treba odvesti prvi put kod stomatologa. Važi pravilo da što ranije niknu zubi, dete treba ranije odvesti kod stomatologa, potom dva puta godišnje.
Da li korišćenje laže ili sisanje prsta može da utiče na rast zuba?
Sisanje je normalan refleks prisutan kod beba. Pomaže deci da se osećaju sigurno i srećno i da uče o svetu koji ih okružuje. Bebe mogu da sisaju palac, prste, šaku ili cuclu ili ćebence ili igračku. Većina dece prestane sa nenutritivnim sisanjem u uzrastu između 2 i 4 godine.
Bebe koje sisaju palac to rade duže od onih koji koriste lažu. Produženo sisanje palca može da izazove pomeranje prednjih gornjih sekutića na gore i poremećaja zagrižaja, tako da dete treba ohrabriti da prestane sa tom navikom najduže do navršene 4. godine.
Ukoliko dete koristi lažu, nemojte je umakati u eurokrem, šećer ili med. Nemojte je vezivati lančićem za krevetac ili oko bebinog vrata da ne bi došlo do gušenja. Izaberite lažu na kojoj piše da je „fiziološka“ zato što manje utiče na razvoj vilice i pomeranje zuba.
Kako da sprečim kvarenje zuba (karijes) kod deteta?
Da bi sprečili pojavu karijesa kod dece, roditelji u flašice ili šolje sa piskom treba da sipaju samo vodu, nikako sokove i zaslađene napitke. Dete treba odvikavati od korišćenja flašice već od navršenih godinu dana (link). Deca ne treba da se uspavljuju sa flašicom, naročito ako ona sadrži mleko ili sok, zato što su zubi tada u produženom kontaktu sa šećerima (i mleko ima šećere-laktozu!). Takođe treba izbegavati česte užine, naročito hranu koja sadrži šećere i skrob.
Majka može preneti karijes detetu ukoliko i sama ima kariozne zube a „dezinfikuje“ lažu koja je pala na pod u svojim ustima ili proba hranu istom kašikom kojom će hraniti dete!
Kako izgleda karijes?
Karijes obično počinje u vidu belih mrlja na zubima na granici desni, potom se javljaju žućkasto-braonkaste promene, na kraju dolazi do raspadanja zuba.
Koja deca imaju povećan rizik za dobijanje karijesa?
- Deca čiji članovi uže porodice imaju karijes
- Prevremeno rođena deca ili deca sa malom telesnom masom na rođenju
- Deca sa posebnim potrebama
- Deca koja koriste flašicu i nakon uzrasta od 15 meseci
- Deca koja imaju veći broj užina koje sadrže šećere ili skrob
Poruka roditeljima
Zdravlje zuba je veoma važano za dobrobit i zdravlje deteta. Prevencija karijesa je vrlo jednostavna. Pranje zuba pastom sa fluorom uz korišćenje konca, redovne posete stomatologu i izbegavanje kariogene hrane su osnova nege. Deca sa povećanim rizikom od pojave karijesa imaće koristi i od primene fluorisanja zuba (premazivanjem zubnih površina rasvorima, želeima i lakovima sa fluoridom) svakih 3-6 meseci.
Izvor:
