Aditivi u hrani i zdravlje dece

Svakodnevno dolazimo u kontakt sa direktnim aditivima u hrani (boje, arome i razni dodaci) koji se dodaju hrani u toku proizvodnje, kao i sa indirektnim aditivima koji mogu da je kontaminiraju u toku pakovanja ili transporta. Podaci o efektima na zdravlje dece su vrlo limitirani ili nedostaju, međutim, deca su mnogo osetljivija na bilo kakvu izloženost hemijskim supstancama iz više razloga: relativno su više izložena hemijskim supstancama od odraslih (zbog većeg unosa u odnosu na telesnu masu), metabolički sistem (i sistem za detoksikaciju) je u fazi razvoja, a ključni organski sistemi se još uvek razvijaju i sazrevaju pa su osetljiviji na razne supstance koje mogu da poremete razvoj. Zato je Američka akademija za pedijatriju (AAP) zahtevala da se hitno ispitaju efekti aditiva na fiziološki i kognitivni razvoj dece, kao i da se preispita zakonska regulativa korišćenja aditiva u hrani.

Najveći značaj pridaje se poremećajima razvoja endokrinog sistema, naročito u mlađem uzrastu, kada je razvojno programiranje organskog sistema podložno trajnom i doživotnom oštećenju. Šta to praktično znači?

Bisfenoli (BPA)

Koriste se za izradu polikarbonatnih plastičnih kontejnera i za oblaganje unutrašnjosti konzervi za pakovanje hrane i pića. Posednjih godina je zabranjeno korišćenje za izradu flašica za bebe. Njegova upotreba povezana je sa endokrinim poremećajima i poremećajima neurološkog razvoja, kao i sa gojaznošću, sa poremećajem vremena nastanka puberteta, smanjenom plodnošću i poremećajem neurološkog i imunološkog razvoja.

Ftalati

Ftalati se mogu svrstati u dve grupe: niskomolekularni  ftalati se dodaju šamponima, kozmetici, losionima i drugim proizvodima da bi očuvali miris, dok se visokomolekularni ftalati koriste u proizvodnji plastike od vinila koja se koristi kao prozirni omotač za hranu, za proizvodnju fleksibilnih tuba i kontejnera za pakovanje hrane. Najviše se koristi DHEP (di-2-etilheksilftalat), poslednjih godina i DIDP (diizodecilftalat) i DINP (diizononilftalat).  U literaturi se navodi da ove hemikalije imaju nepovoljan efekat na seksualni razvoj dečaka, da doprinose pojavi gojaznosti i insulinske rezistencije kod dece, a mogu da utiču i na pojavu kardiovaskularnih oboljenja.

Perfluoroalkili (PFC)

Ove hemikalije se koriste u izradi papira i kutija za pakovanje hrane koje su otporne na masnoću,  za posuđe sa nelepljivom površinom i u druge svrhe u domaćinstvu. Povezani su sa smanjenjem aktivnosti imunog sistema, metaboličkim poremećajima, manjom porođajnom telesnom masom kod beba i endokrinim poremećajima (smanjenom plodnošću i poremećajima štitne žlezde).

Perhlorati

Kontaminacija hrane perhloratom nastaje  zbog korišćenja antistatičinih materija za plastičnu amabalažu koja je u kontaktu sa suvim namirnicama (šećer, brašno, skrob, moguće i neke od mlečnih formula) ili tokom degradacije hipohloritnog izbeljivača kada se koristi kao rastvor za čišćenje u pogonima za proizvodnju hrane. Dovodi do poremećaja u produkciji hormona štitne žlezde, samim tim utiče i na kognitivnu funkciju. Posebno zabrinjava uticaj na trudnice i produkciju hormona štitne žlezde u prvim mesecima trudnoće, kada je razvoj ploda pod direktnim uticajem hormona majke.

Veštačke boje u hrani

Veštačke boje se dodaju hrani i piću iz estetskih razloga. Nekada se veštačke boje koriste umesto nutritivnih sastojaka kao npr. u sokovima koji sadrže malo ili nimalo voća. Tokom poslednjih decenija razna istraživanja su skrenula pažnju na povezanost veštačkih boja sa ponašanjem dece i njihovu ulogu u pogoršanja simptoma kod poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) kod dece. Tačan mehanizam još uvek nije utvrđen, neki naučni radovi su pokazali da izbacivanje veštačkih boja iz ishrane može da dovede do smanjnja tegoba kod dece sa ADHD.

Nitrati i nitriti u hrani

Nitrati i nitriti se dodaju hrani kao konzervansi i pojačivači boje u mesnim prerađevinama, ribljim i proizvodima od sira. Odojčad su naročito osetljiva kategorija zbog mogućnosti razvoja methemoglobinemije. Odavno se piše o mogućim štetnim dejstvima nitrata i nitrita i njihovom povezanošću sa malignim bolestima organa za varenje i nervnog sistema. Takođe mogu uticati na funkciju štitne žlezde sprečavajući sintezu hormona, a trudnice su posebno osetljive.

Kako smanjiti izloženost ovim hemikalijama?

  • Prioritet treba da bude konzumiranje svežeg voća i povrća kada god je moguće.
  • Izbegavajte konzumiranje mesnih prerađevina, naročito u trudnoći.
  • Izbegavajte da zagrevate hranu i napitke u mikrotalasnoj rerni u plastičnim posudama (uključujući i mlečnu formulu ili izmuženo majčino mleko).
  • Izbegavajte da perete plastično posuđe u mašini za sudove.
  • Koristite staklenu ambalaži ili ambalažu od nerđajućeg čelika, kada god je to moguće.
  • Uvek pogledajte kod na dnu plastične ambalaže koji se odnosi na reciklažu i izbegavajte plastiku na kojoj su kodovi 3 (ftalati), 6 (stiren) i 7 (bisfenoli) i koristite plastiku na kojoj piše da je „bio“ ili „zelena“ što ukazuje da je izrađena od kukuruza i da ne sadrži bisfenole.
  • Operite ruke pre nego što počnete da spremate hranu ili piće i operite svo voće i povrće koje se konzumira neoljušteno.
  • Izbegavajte hranu i piće iz konzervi.
  • Izbegavajte gotovu, prerađenu i „brzu“ hranu.
  • Čitajte etikete, upoznajte proizvod koji konzumirate.
  • Potražite šampone, sapune i ostale proizvode za negu koji su prirodni.

Svakodnevno razmišljanje o zdravlju svoje porodice ne znači da ste paranoični, već da ste odgovorni!

Izvor:

  1. AAP- Food Additives and Child Health – TECHNICAL REPORT
  2. AAP- Food Additives and Child Health – POLICY STATEMENT
  3. MEDSCAPE – Food Additives Causing Harm, Reforms Urgently Needed, AAP Says
  4. Common food additives and chemicals harmful to children

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs