Izbegavajte konzumiranje visoko prerađene hrane

Sve veći broj nacionalnih i međunarodnih vodiča za ishranu preporučuju da se količina dodatog šećera u ishrani ograniči na <10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa zbog toga što:

„Visoke vrednosti dodatog šećera povećavaju rizik za dobijanje u telesnoj masi i pojavu gojaznosti, tipa 2 dijabetesa melitusa, povišenih vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, viših vrednosti krvnog pritiska i hipertenzije, moždanog udara, kardiovaskularnih bolesti, kancera i karijesa. Štaviše, hrana kojoj je dodat šećer ima više praznih kalorija sa minimumom esencijalnih nutrijenata ili dijetnih vlakana,  njenom konzumacijom se zamenjuje nutrijentima bogata hrana, što dovodi  do prejedanja i lošije ishranjenosti. “

Da li smo svesni kakvu hranu danas jedemo i koliko je ona prerađena?

Hrana se, po načinu prerade, može podeliti na četiri grupe:

  1. Neprerađena ili minimalno prerađena hrana (sveže, suvo ili zamrznuto voće i povrće, žitarice, leguminoze, meso, riba, jaja, mleko);
  2. Prerađena hrana (proizvedena sa dodatkom soli, šećera ili drugih supstanci u procesu proizvodnje, npr. konzervirana hrana, hleb, neki sirevi);
  3. Visoko prerađena hrana (proizvodi sa većim brojem sastojaka koji pored soli, šećera, ulja i masti, sadrže i supstance koje se ne koriste svakodnevno pri pripremi hrane, naročito arome, boje, zaslađivače, ugušćivače, glutamate i druge aditive koji imaju za cilj da imitiraju senzorne karakteristike-miris i ukus neprerađene ili minimalno prerađene hrane ili da maskiraju njen ukus);
  4. Prerađeni kulinarski dodaci (šećer, rafinisana ulja, margarini i biljna mast, so i drugi proizvodi koji se dobijaju ekstakcijom iz hrane ili prirode i koriste za pripremanje hrane, npr.kocka za supu)

Evo nekoliko jednostavnih „trikova“ za svakodnevnu upotrebu:

  • Nemojte da jedete ništa što vaša baka ne bi svrstala u kategoriju hrane;
  • Izbegavajte proizvode koji u sebi sadrže sastojke koje ne možete da kupite u slobodnoj prodaji i stavite ih u svoj špajz;
  • Izbegavajte proizvode koji u sebi sadrže kukuruzni sirup (bogat fruktozom);
  • Izbegavajte proizvode kojima je u deklaraciji, na jednom od prva tri mesta, šećer ili neki drugi zaslađivač;
  • Izbegavajte proizvode kojima na deklaraciji piše da sadrže više od pet sastojaka;
  • Izbegavajte proizvode na čijoj deklaraciji piše naziv sastojka koji teško možete da izgovorite (npr. kalijum-metabisulfat);
  • Izbegavajte proizvode na kojima piše „lajt“ ili „sa malo masti“ ili „bez masti“.

Na deklaraciji jedne poznate robne marke keksa, koji je, po mom mišljenju, najpopularniji u našoj zemlji i najčešće se daje deci, ima 18 sastojaka, uključujući 4 vitamina (?), na drugom mestu je šećer, a ne verujem da antioksidans kalijum-metabisulfat, sojin lecitin, sojino brašno, dekstrozu i palminu biljnu mast držite u svom špajzu za svakodnevnu upotrebu.

Klasičan domaći keks „Medene šape“ sadrži samo 6 sastojaka, od kojih je 1 kulinarski dodatak: brašno, mast, med, šećer, jaje, soda-bikarbona.

Sve što jedete je 100% pod vašim uticajem. Mislite o tome!

Deo korišćenog materijala možete pročitati na blogu skeptičnog kardiologa.

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs