Sve veći broj nacionalnih i međunarodnih vodiča za ishranu preporučuju da se količina dodatog šećera u ishrani ograniči na <10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa zbog toga što:
„Visoke vrednosti dodatog šećera povećavaju rizik za dobijanje u telesnoj masi i pojavu gojaznosti, tipa 2 dijabetesa melitusa, povišenih vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, viših vrednosti krvnog pritiska i hipertenzije, moždanog udara, kardiovaskularnih bolesti, kancera i karijesa. Štaviše, hrana kojoj je dodat šećer ima više praznih kalorija sa minimumom esencijalnih nutrijenata ili dijetnih vlakana, njenom konzumacijom se zamenjuje nutrijentima bogata hrana, što dovodi do prejedanja i lošije ishranjenosti. “
Da li smo svesni kakvu hranu danas jedemo i koliko je ona prerađena?
Hrana se, po načinu prerade, može podeliti na četiri grupe:
- Neprerađena ili minimalno prerađena hrana (sveže, suvo ili zamrznuto voće i povrće, žitarice, leguminoze, meso, riba, jaja, mleko);
- Prerađena hrana (proizvedena sa dodatkom soli, šećera ili drugih supstanci u procesu proizvodnje, npr. konzervirana hrana, hleb, neki sirevi);
- Visoko prerađena hrana (proizvodi sa većim brojem sastojaka koji pored soli, šećera, ulja i masti, sadrže i supstance koje se ne koriste svakodnevno pri pripremi hrane, naročito arome, boje, zaslađivače, ugušćivače, glutamate i druge aditive koji imaju za cilj da imitiraju senzorne karakteristike-miris i ukus neprerađene ili minimalno prerađene hrane ili da maskiraju njen ukus);
- Prerađeni kulinarski dodaci (šećer, rafinisana ulja, margarini i biljna mast, so i drugi proizvodi koji se dobijaju ekstakcijom iz hrane ili prirode i koriste za pripremanje hrane, npr.kocka za supu)
Evo nekoliko jednostavnih „trikova“ za svakodnevnu upotrebu:
- Nemojte da jedete ništa što vaša baka ne bi svrstala u kategoriju hrane;
- Izbegavajte proizvode koji u sebi sadrže sastojke koje ne možete da kupite u slobodnoj prodaji i stavite ih u svoj špajz;
- Izbegavajte proizvode koji u sebi sadrže kukuruzni sirup (bogat fruktozom);
- Izbegavajte proizvode kojima je u deklaraciji, na jednom od prva tri mesta, šećer ili neki drugi zaslađivač;
- Izbegavajte proizvode kojima na deklaraciji piše da sadrže više od pet sastojaka;
- Izbegavajte proizvode na čijoj deklaraciji piše naziv sastojka koji teško možete da izgovorite (npr. kalijum-metabisulfat);
- Izbegavajte proizvode na kojima piše „lajt“ ili „sa malo masti“ ili „bez masti“.
Na deklaraciji jedne poznate robne marke keksa, koji je, po mom mišljenju, najpopularniji u našoj zemlji i najčešće se daje deci, ima 18 sastojaka, uključujući 4 vitamina (?), na drugom mestu je šećer, a ne verujem da antioksidans kalijum-metabisulfat, sojin lecitin, sojino brašno, dekstrozu i palminu biljnu mast držite u svom špajzu za svakodnevnu upotrebu.
Klasičan domaći keks „Medene šape“ sadrži samo 6 sastojaka, od kojih je 1 kulinarski dodatak: brašno, mast, med, šećer, jaje, soda-bikarbona.
Sve što jedete je 100% pod vašim uticajem. Mislite o tome!
Deo korišćenog materijala možete pročitati na blogu skeptičnog kardiologa.
