Sa lepim danima deca sve više vremena provode napolju, tako da su ubodi insekata najčešći tokom proleća i leta. Roditelje najviše brinu ubodi krpelja, mada su oni najčešće bezopasni. Zaraženost krpelja spirohetom Borrelia burgdorferi, koju prenosi jelenski krpelj, je niska, tako da je rizik za razvoj lajmske bolesti kod ljudi nakon uboda krpelja 5%.
Kako izgleda jelenski krpelj?
On je pljosnat, vrlo mali (veličine glavice čiode) i ima 8 nožica. Mužjak je crne, a ženka crvene i crne boje. Kada se napuni krvlju, može da dostigne svoju trostruku veličinu.
Da li svi ubodi zaraženog jelenskog krpelja izazivaju Lajmsku bolest?
Čak i zaraženi krpelji neće preneti Lajmsku bolest ako su “zakačeni” za kožu kratko vreme. Ako je krpelj pričvršćen za kožu kraće od 24 sata, šansa za prenos bolesti je izuzetno mala. Što je krpelj pričvršćen za kožu duže, to su šanse za prenos infekcije veće.
Koji su simptomi lajmske bolesti?
Samo trećina obolelih od Lajmske bolesti se seća uboda krpelja, 50-80% pacijenata imaće ili će se setiti da je imalo osip tipičnog izgleda. Mnogi pacijenti se žale na umor, glavobolju, povišenu temperaturu, bolove u zglobovima i mišićima. Ove tegobe obično jave u prvih mesec dana od uboda krpelja.
Tipičan osip (erythema migrans) se javlja oko mesta uboda krpelja u vidu crvenih, okruglih promena po koži, u ravni ili nešto iznad ravni kože koje se šire ka periferiji u obliku prstena (veličine do 30cm) i postepeo blede u sredini. Obično traju 4-7 dana, bezbolne su i ne svrbe. Zato se svima kojima je izvađen krpelj savetuje da prate da li se javljaju promene po koži koje se šire.
Na početku oboleli može da se žali na bolove u mišićima i „šetajuće“ bolove zglobovima, kao i u tetivama. Nedeljama i mesecima kasnije, kod nelečenih, bol se lokalizuje u jednom ili nekoliko velikih zglobova (najčešće na kolenu).
Nekoliko nedelja nakon pojave tipičnog osipa, kod nelečenih pacijenata mogu da se jave neurološki simptomi (meningitis, pareza nerava, najčešće n.facijalisa i dr.). Mesecima ili godinama kasnije dominiraju poremećaju spavanja, raspoloženja, pamćenja.
Kod jednog broja nelečenih može da se javi i srčana bolest.
Uopšteno govoreći, prognoza bolesti kod dece je bolja nego kod odraslih.
Kako se postavlja dijagnoza Lajmske bolesti?
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i nalaza IgM antitela u krvi na B.burgdorferi. Nalaz je pozitivan najranije 2-4 nedelje nakon zaražavanja, ali je najsigurnije uraditi test 4-8 nedelja nakon uboda krpelja.
Nakon završetka lečenja, ako je pacijent bez tegoba, nema smisla stalno ponavljati antitela na B.burgdorferi jer titar IgG antitela godinama ostaje povišen i nakon preležane i izlečene bolesti.
Da li Lajmska bolest može da se leči i da li postoji vakcina?
Lajmska bolest se uspešno leči antibioticima. Zato je važno da se dijagnoza postavi na vreme.
Na tržištu je postojala vakcina LYMErix, odobrena za korišćenje još 1998.godine, ali je prozvođač prestao sa proizvodnjom 2002.godine zbog slabe potražnje.
Da li je Lajmska bolest zarazna?
Lajmska bolest ne može da se prenese sa jednog čoveka na drugog. Uzročnika bolesti prenosi zaražen krpelj.
Da li možete da zaštitite dete od uboda krpelja?
Treba izbegavati boravak u visokoj travi na neuređenim i nepokošenim površinama. Pre odlaska u prirodu obavezno dete namazati (ili naprskati) nekim od repelenata, oblačiti odeću sa dugim nogavicama i rukavima, glavu zaštiti šeširom. Posle svakog boravka u prirodi, temeljno pregledati površinu tela, posebno topla i vlažna mesta sa tankom kožom (iza ušiju, oko vrata, ispod pazuha, u preponama, na kapcima). Treba izbegavati boravak u prirodi u područjima za koje se zna da imaju dosta krpelja.
Kako se uklanja krpelj?
Nikada ne koristite vazelin ili neki drugi rastvor (alkohol, ulje, etar, sapunicu) da ubijete i uklonite krpelja. Na ovaj način ne uklanjate krpelja sa kože, a on može da se zarije dublje u kožu i ispusti više pljuvačke (koja može da dovede do prenošenja Borelije ako je krpelj zaražen).
- Za uklanjanje krpelja koristite pincetu (po mogućstvu sterilnu);
- Uhvatite ga za glavu, blizu površine kože;
- Ravnomernim i laganim povlačenjem uklonite krpelja sa kože (okretanje, zakretanje ili cimanje krpelja u bilo koju stranu samo povećava rizik od otkidanja i ostanka dela rilice ili glave na telu ozleđenog);
- Nakon uklanjanja krpelja, mesto se čisti alkoholom;
- Krpelj može da se stavi u teglu ili kesicu i pošalje na analizu.
Kada da potražite pomoć lekara?
- Ukoliko je krpelj bio na koži duže od 24 sata;
- Ukoliko je ostao delić rilice ili glave u koži i posle otklanjanja krpelja;
- Ukoliko se dese neke promene po koži oko mesta uboda;
- Ukoliko se jave neke nespecifične tegobe nakon ukljanjanja krpelja, kao što su: glavobolja, povišena temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima, umor.
Izvor:
- Chalom E.C. Lajmska bolest, u ed. Cabana MD. Brzi pedijatrijski vodič, Data Status, 2018, 504-505.
- Cronan C.M. First Aid: Tick Bites, The Nemours Foundation, 2018.
- ZZJ Čačak: Mere postupanja u slučaju uboda krpelja, 2018.
Fotografija: www.kidshealth.org i www.pixabay.com
