Trovanje hranom

Bolesti koje se prenose hranom najčešće nazivamo trovanje hranom.  Uzročnici mogu biti virusi, bakterije i paraziti ili njihovi toksini, i mogu zagaditi hranu u bilo kom trenutku prerade ili proizvodnje. Takođe, hrana može biti zagađena i kod kuće, ukoliko se ne kuva ili ne odlaže pravilno.

Koji su simptomi bolesti?

Simptomi bolesti zavise od uzročnika. Najčešće se javljaju: mučnina, povraćanje, grčevi i bolovi u trbuhu,  vodenasta ili krvava stolica, povišena temperatura.

Simptomi mogu nastupiti od nekoliko sati do nekoliko dana nakon nakon konzumiranja zagađene hrane. Uglavnom su blagi i prolaze spontano, mada neki od obolelih zahtevaju bolničko lečenje. Najvažnije je sprečiti dehidraciju unošenjem dovoljno tečnosti (rastvora za rehidraciju).

Upozoravajući simptomi i znaci

U nekim situacijama treba neodložno potražiti pomoć lekara.

  • Često povraćanje ili proliv koji onemogućavaju adekvatno unošenje tečnosti
  • Povraćanje krvavog sadržaja ili krv u stolici
  • Proliv koji traje duže od tri dana
  • Jak bol ili jaki grčevi u trbuhu
  • Povišena temperatura preko 38oC
  • Simptomi i znaci dehidracije – izražena žeđ, suva usta, smanjeno mokrenje, jako izražena slabost, vrtoglavica i nesvestica
  • Neurološki znaci, ako što su nejasan vid, slabost mišića i trnjenje

Uzroci trovanja hranom

Zagađenje hrane može nastati u bilo kom trenutku tokom proizvodnje hrane: tokom vegetacije, žetve, prerade, skladištenja, transporta ili pripreme. Često do zagađenja dolazi u kontaktu sa površinom koja je kontaminirana mikororganizmima (tokom seckanja), naročito u slučaju hrane koja se konzumira u svežem stanju. Takva hrana se ne kuva, pa ne dolazi do uništavanja mikroorganizama.

Pojava simptoma Uzročnik Vrsta hrane i način širenja
30 minuta do 6 sati

Mučnina, povraćanje, grčvi u trbuhu, proliv.

Staphylococcus aureus

(enterotoksin)

Meso, salate, sosovi, pecivo filovano kremom. Zagađenje kontaktom rukama, kašljem i kijanjem.
6 sati do 24 sata

Proliv, grčevi u trbuhu.

Clostridium perfringens

(enterotoksin)

Junetina ili piletina (odresci), sosovi, naročito ako se sporo hlade.
4 sati do 30 sati

Vodena dijareja, mučnina, povraćanje, grčevi u trbuhu, povišena temperatura.

Vibrio parahaemolyticus

(enterotoksin)

Sveže ili nedovoljno kuvane školjke. Zagađena morska voda.
 

1-6 sati Povraćanje.

 

6-24 sata Proliv.

Bacillus cereus

Emetički toksin

 

Dijaroični toksin

 

Kuvan ili pržen pirinač, povrće, mesa, cerealije, pudinzi.

Razne vrste pripremljene  hrane.

12 sati do 48 sati

Proliv, mučnina/povraćanje, bol u trbuhu

Norovirus Zeleno lisnato povrće, voće, školjke, voda. Prenošenje sa inficirane osobe ili kontaminirane površine.
12 sati do 72 sata

Proliv, povišena temperatura, grčevi u trbuhu, povraćanje.

Salmonella Sirova ili nedovoljno pečena piletina, ćuretina i meso, jaja, nepasterizovano mleko i sokovi, sveže voće i povrće. Prenosi se putem prljavih ruku kuvara, zagađenih noževa ili daske za sečenje.
18 sati do 36 sati

Duple slike ili zamagljen vid, spušteni kapci, otežan izgovor, otežano gutanje i disanje, suva usta. Simptomi polaze od glave i spuštaju se simetrično naniže.

Clostridium botulinum

(neurotoksin)

Neadekvatno konzervirana ili fermentisana hrana spremljena u kućnim uslovima, med.
2 do 5 dana

Proliv (često krv u stolici), grčevi/bolovi u trbuhu, povišena temperatura.

Campylobacter Sveža ili nedovoljno pečena piletina, sveže mleko, zagađena voda.
3 do 4 dana

Jaki grčevi u trbuhu, proliv (često krvav), povraćanje.

Escherichia coli Sveža ili nedovoljno termički obrađena junetina, nepasterizovano mleko i sok, sveže povrće (zelena salata), sveže klice i izdanci, zagađena voda.
1 sedmica Cyclospora Sveže voće i povrće, trave i bilje
2 do 4 sedmice

Glavobolja, ukočen vrat, konfuzija, konvulzije, bolovi u mišićim, povišena temperatura. Posebno je opasna infekcija u trudnoći.

Lysteria monocitogenes Sveži sirevi i nepasterizovano mleko, sveže klice i izdanci, lubenice i dinje, paštete, viršle, mesne prerađevine, dimljena riba.

 

Ko je najviše ugrožen?

  • Stariji ljudi
  • Trudnice
  • Odojčad i deca
  • Oboleli od hroničnih bolesti (dijabetes, bolesti jetre, SIDA, oboleli od kancera na hemio- ili radioterapiji)

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se najčešće postavlja dobro uzetom anamnezom, u kojoj se naročito obraća pažnja na simptome i njihovo trajanje, kao i na vrstu hrane koju je oboleli pojeo. Kliničkim pregledom se utvrđuju stepen dehidracije i ostali znaci.

Može se uzeti krv, stolica na pregled (brzi test ili kultura). U nekim slučajevima uzročnik se ne može identifikovati.

Kako se leči trovanje hranom?

Bitna je nadoknada tečnosti i elektrolita, kod teško dehidriranih i dece i  intravenskim putem. Za određene uzročnike preporučuje se upotreba antibiotika. Virusne infekcije se ne leče antibioticima.

Kako da sprečimo trovanje hranom?

  • Redovno perite ruke, posuđe, pribor i radne površine. Perite ruke toplom vodom i sapunom pre i posle spremanja hrane. Takođe perite sapunicom i vrelom vodom posuđe, pribor i radne površine.
  • Odvojte svežu hranu od spremljene hrane. Kada idete u kupovinu, pripemate hranu ili je pakujete, sveže meso, ribu i plodove mora razdvojte od druge hrane da ne bi došlo do kontaminacije.
  • Kuvajte hranu na odgovarajućoj temperaturi. Kuvajte mleveno meso na najmanje 71oC, jagnjetinu i svinjetinu na 63oC, piletinu i ćuretinu na 74o Potrudite se da dobro skuvate ribu i plodove mora. Koristite termometar za kuvanje.
  • Lako kvarljivu hranu čuvajte u frižideru ili zamrzivaču. Dva sata nakon spremanja hrane stavite je u frižider ili zamrzivač. Ako je spoljašnja temperatura preko 32oC, hranu stavite u frižider u roku od jednog sata.
  • Odmrznite hranu na adekvatan način. Najbolje je odmrznuti je u frižideru. Ako imate mikrotalasnu rernu, pritisnite dugme „odmrzni“ i odmah pripremite hranu.
  • Bacite hranu kad god imate sumnju u njenu ispravnost. U hrani koja predugo stoji na sobnoj temperaturi mogu da se razmnože bakterije ili izluče toksini koji kuvanjem ne mogu da se unište. Čak i ako hrana miriše lepo, ne znači da je ispravna.
  • Putnici bi trebalo da piju vodu i pića samo iz boca ili konzervi. Izbegavati led i sveže proizvode, uključujući salate i ljušteno voće. Kuvana hrana treba da se pojede vruća.

 

 

Izvor:

1. Food poisoning by Mayo Clinic Staff (2017)

2. Food safety, Centers for Disease Control and Prevention, Division of Foodborne, Waterborne and Enviromental Diseases (June 2019)

3. Cabana M.D. Trovanje hranom/Bolesti koje se prenose hranom, Brzi pedijatrijski vodič, Data Status 2018., str. 1043.

Photo: New York Times

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak - Petak 10:00-16:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu