Odgajanje deteta je moćna stvar

 

Odgajanje je moćna stvar: imate mogućnost da promenite svet odgajajući zadovoljnog i samosvesnog mladog čoveka spremnog da bude pošten i human prema sebi i drugima. Odgajanje je i svaki dan novi izazov. Zajednički trenuci isprepleteni smehom, plačem, vikom, igrom, nestašlucima itd. Ima jedna stara narodna poslovica: „Mala deca, male brige. Velika deca, velike brige.“

Kako rastu deca tako rastu i izazovi s njima, njihovi zahtevi, a mi se svakodnevno trudimo da zadovoljimo potrebe, želje i interese deteta i da ih odgajimo da postanu mudri, zreli, poslušni, pristojni, odgovorni, savesni, zar ne?

Zbog čega onda i u najboljoj nameri donosimo pogrešne odluke ili postupamo pogrešno?

Razlozi su šaroliki: saveti drugih roditelja, uticaj načina odgajanja kako su oni sami bili odgajani, uticaj baka, deda, prevelika ljubav prema detetu, prevelika briga o detetu, nemogućnost slušanja plača, vike, neznanje šta učiniti u tom trenutku, stres zbog posla, neslaganje s partnerom itd. No, jesmo li svesni svojih reči ili dela? Da li zaista ono što kažemo to i učinimo?

Photo: www.pixabay.com

Značenje naše komunikacije je odgovor koji dobijamo

Česte su one situacije poput: „Kupi mu tu igračku samo da se ne dere. Bezveze se mučiš. Pusti ga, još je mali.“ Koju poruku je dete dobilo? Da može da dobije što želi? Deca u predškolskom uzrastu uče osnove pravila ponašanja, neprestano ispituju granice i pravila osoba koje ih postavljaju. Pritom traže i kontakt, odnos, komunikaciju.

Odgajamo sada. Čak i kad mislimo da ne odgajamo. Sve što smo mi – odgaja našu decu, bez govora i truda, samo od sebe. A kome dete veruje i kakva je osoba koju poštuje? Ako dete poštuje i sledi granice da li pritom poštuje  i osobu koja ih je i odredila?  Razmislite i pitajte se kakva je osoba kojoj vi apsolutno verujete i koju poštujete? Da li je dosledna, strpljiva ili nestrpljiva, pouzdana, optimistična ili pesimistična, jedno priča a drugo radi?

www.pixabay.com

Svako ponašanje ima vrednost u određenom kontekstu

Setite se onih situacija kada detetu govorite: „Da, moraš!“, a dete odgovara sa: „Ne, neću!“ Borimo se sami sa sobom i trudimo se da ne popustimo detetu, a dete se tada još više bori za sebe. Počne da se baca na pod, viče, plače, vrišti, udara, napravi baš suprotno od onoga što se od njega traži i sl.

Zašto dolazi do sukoba? Zašto ponekad dete ne želi da čuje?

Pobune kod dece predškolskog uzrasta znak su da se dete razvija, izgrađuje svoj identitet, bori se za svoj stav, ulogu, izražava svoje mišljenje. Kada dete kaže „ne“, ono vežba osećaj moći i individualnosti. Dete ima dva cilja: da zadovolji svoje potrebe i upozna svoje roditelje, ljude koji ga odgajaju, osobe koje ga okružuju.

Može li dete da donosi odluke za sebe? Koje odluke može doneti i kada? To zavisi od uzrasta i iskustva koje je dete steklo.

Deca uče čineći, putem čula i tako stiču iskustvo. Kada dete bude imalo dovoljno iskustva, imaće i svoj pogled na stvari i mišljenje, pa će biti sposobno samostalno da donosi odluke. Roditelji imaju moć da za dobrobit deteta, koje nije samo sposobno, donose određene odluke. Evo npr. svakodnevne borbe oko oblačenja. Hoćete li detetu dozvoliti da obuje svoje nove sandale iako napolju pada kiša i prohladno je?

To su one situacije kad je dete jako uporno i ima neverojatnu moć uveravanja s jednim ciljem: da dobije ono što želi. Pitanjem poput: „Želiš li patike ili čizme?“ detetu ćemo dati do znanja da su važna pravila jer se brinemo i odgovorni smo za zdravlje jeteta (moć za dobrobit deteta), a pravom na biranje detetu dajemo slobodu izražavanja mišljenja, učimo ga odgovornom ponašanju i stvaramo partnerski odnos.

Ako nas to što radimo ne dovodi do željenog ishoda, potrebno je prilagoditi komunikaciju i ponašanje, pa treba da počnemo da radimo nešto drugo.

Znate one situacije kad mama i tata ne daju bombone, pa onda ode do bake jer zna da će mu baka dati bombone. Dete ima obrazac ponašanja za svaku osobu drugačiji u zavisnosti od toga kakva je ta osoba. Izrazito su fleksibilni i prilagodljivi.

Koliki je naš uticaj na dete? A utiče li dete na nas? Rad sa decom je svakodnevno nova škola. Učimo od njih i oni uče od nas. Mi smo im model ponašanja, komunikacije jednih sa  drugima. Oni su  iskreni, slobodnog duha, puni entuzijazmai, aktivni, željni znanja, iskustva, prilagodljivi, neustrašivi, hrabri. Ponekad je u redu, pa čak i preporučljivo ponašati se kao dete. Deca često bolje od odraslih znaju kako da uče brzo i kako da stvaraju bolje odnose s drugima.

 

Autor teksta: Lana Kihas, magistra ranog i predškolskog odgoja i obrazovanja.

Izvor: www.nlp.hr

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs