Polazak na fakultet – šta čeka brucoše?

Završena je upisna groznica i brucoši mogu da se opuste i uživaju u najdužem letu. Roditelji su suočeni sa raznim brigama, a prva je kako će njihovo ptiče da napusti porodično gnezdo i kako će se snaći. Odvajanje od kuće je uzbudljiva avantura za mnoge, koju u pozadini, kod nekih, prožima i doza  neizvesnosti. Zajedničko planiranje i pružanje podrške će adolescentu i roditeljima učiniti ovaj prelaz bezbolnijim.

Kako izabrati adekvatan stan?

Odlazak na fakultet je trenutak kada treba da počne osamostaljivanje. Tokom godina studiranja akcenat ne treba da bude samo na akademskim postignućima. Mladima je potrebno da počnu sami da upravljaju svojim životom, vremenom i finansijama. Sve muke i dileme u vezi učenja, ispita i socijalnih relacija kroz koje prolaze treba da podele sa vršnjacima, jer su svi „u istom sosu“. U početku veliki broj brucoša oseća nostalgiju za kućom. To ne znači da je brucoš nezreo i nespreman za odvajanje, već samo da je ljudsko biće. Nostalgija se lakše podnosi kada se podeli, i to ne sa roditeljima, jer će za njih to biti dodatni izvor tuge i stresa.

Cimer/cimerka može biti grozan prijatelj i veliki izvor stresa.  Čak i cimeri koji se druže od detinjstva mogu da se posvađaju oko čišćenja, vremena za spavanje, preglasne muzike ili dovođenja društva. Treba naučiti kako je deliti stan sa nekim ko nije vaspitan na isti način, nema iste radne navike i možda nije naučio ništa o kućnim poslovima, ali zato zna da napravi fenomenalnu zapečenu lepinju sa jajima, kuva najbolju kafu i zna da nasmeje i kada ti nije do smeha. Ili te povede na žurku kada ti se baš i ne ide, a ti tamo upoznaš nekog interesantnog.

Produžavanje „pupčane vrpce“ dovođenjem bake „koja će da kuva i pravi društvo detetu dok se ono ne snađe par meseci“ ili nalaženje stana u kome će brucoš biti sam tokom radnih dana, a vikendom sa roditeljima koji dolaze iz unutrašnjosti da „vide dete i očiste stan“  ne čini osamostaljivanje mogućim. Uostalom, vreme je da novopečeni student nauči šta mu smeta, a šta ne smeta, kao i da organizuje svoje vreme.  Ne činite im nikakvu uslugu ako ih štitite od teškoća stvarnog sveta.

Mobilni telefon može da postane „satelitski kontroler“. Svaka generacija ima zadatak da ponovo osmisli samu sebe, da pronađe sopstveni identitet i kulturu. Ne morate znati baš sve misli i postupke svog brucoša. Budite umereni u svojim postupcima.

Stanovanje u studentskom domu je takođe opcija, pogotovu što su domovi uglavnom renovirani i svaka soba ima kupatilo. Cena je vrlo pristojna, cimeri ne mogu uvek da se biraju, ali je dobro upoznati i nekog novog.

Da li je lokacija bitna?

Stan na periferiji je jeftiniji, u centru je skuplji, ali ako je vreme novac, više se isplati stanovati u centru. Manje se gubi vremena na odlazak do fakulteta, a lakše je i za izlaske. Ukoliko je brucoš celog dana na fakultetu, duža vožnja i stajanje u gradskom prevozu će ga dotući.  Povratak kući u kasnim večernjim satima, posle izlaska,  može biti komplikovan jer linije noćnog prevoza idu samo u određeno vreme, a taksi prevoz može biti skup.

Gde će brucoš da se hrani?

Odlazak na fakultet u drugi grad nije isto što i odlazak na Mesec. Uvek može da se dobije torba od kuće, postoje supermarketi i on-line recepti, za one koji vole da kuvaju. Ne treba zaboraviti ni studentsku menzu. Lepo je sa društvom sa fakulteta otići na ručak i opustiti se posle predavanja.

Skrenite im pažnju da se ne hrane po pekarama i na kioscima brze hrane. Previše ugljenih hidrata u ishrani loše utiče na zdravlje i koncentraciju.

Nova prijateljstva

Tokom studiranja prijatelji koji se steknu postaju glavna podrška. Nekada su to prijateljstva za ceo život. Brucoši mogu biti zabrinuti kako će steći nove prijatelje. Upoznaće ih prvog dana na fakultetu, u menzi, u biblioteci, baveći se sportom ili preko drugih prijatelja. Možda neće „kliknuti“ od prvog dana, ali ne treba da brinu: za sve treba vreme.

Održavanje prijateljstva iz detinjstva nekada može biti teško, naročito ako se brucoš preseli u drugi grad. Svi se menjaju, samo ne obavezno u istom smeru. Za sve je potrebno vreme, pa i za prijatelje, a toga je, sa novim obavezama, sve manje.

Gde će da se leči?

Pre odlaska treba uzeti karton i premestiti ga ili u službu Opšte prakse ili na Studentsku polikliniku. Prethodno je potrebno razgovarati sa pedijatrom i proveriti vakcinalni status, ukoliko boluje od hronične bolesti razmotriti gde će dalje da se leči i ko će da mu prepisuje redovnu terapiju. Obavezno poneti sa sobom prethodnu dokumentaciju ili izveštaj o dotadašnjem toku bolesti koje je sastavio pedijatar na osnovu podataka iz kartona.

Spakujte „malu kućnu apoteku“ za hitne slučajeve, u dogovoru sa pedijatrom.

Kako i od čega da se zaštiti?

Ukoliko do sada niste to uradili, treba da obavite razgovor sa brucošem u vezi posledica korišćenja alkohola i droga. Iako se čini da je prekomerna upotreba alkohola bezazlenija, ne zaboravite da su posledice značajne: više se izostaje sa nastave, lošiji su rezultati na testovima što, u krajnjoj liniji, dovodi do lošijih ocena i niže prosečne ocene. Preterano konzumiranje alkohola na žurkama češće dovodi do neželjenog i nezaštićenog seksualnog odnosa, nenamernih povreda i saobraćajnih nesreća.

Ako vam je takav razgovor neprijatan, setite se da će posledice rizičnog ponašanja uvek biti neprijatnije.

Šta brucoš očekuje od sebe?

Adolescenti se u današnje vreme daleko ozbiljnije spremaju za upis na fakultet, govore više stranih jezika od svojih roditelja i ulažu dodatni napor da budu perfektni.  Da li očekivanjem da budu savršeni, sami sebi potkopavaju šanse da zaista budu uspešni u životu? Strah od nesavršenosti može da uguši  njihovu kreativnost, spreči njihovu sposobnost da osete uživanje i, u konačnom zbiru, utiče na krajnji uspeh.

Svaki roditelj želi isto – da njegovo dete odraste u srećnu i zadovoljnu odraslu osobu. Jedna od „velikih laži“ koje koriste mnogi roditelji je da su uspešni odrasli ljudi savršeni u svemu što rade i da imaju perfektne ocene iz svih predmeta.  Zbog toga će se neki lišiti pokušaja da probaju mnoge stvari u kojima nisu perfektni, a koje bi im pružili veliku radost i uživanje.

Da bi mogli realno da procene da li se mlad čovek kreće putem uspeha, roditelji treba manje da gledaju njegova dostignuća, a više u samo dete. Proces stvaranja studenata koji su perfektni „na papiru“ za neke je dobro, dok za druge nije. Oni koji teže da budu uspešni, nekada teže samo perfektnim ocenama i velikom uspehu na fakultetu, pa bukvalno „izgaraju“. Zaborave na dugoročne ciljeve, a to treba da budu uspeh u životu i  težnja za dostizanjem sreće, satisfakcije  i zadovoljstva.

Biće dana kada će brucoš biti neraspoložen, osećajući da ga nove obaveze i studentski život pritiskaju. To je normalno. Tada treba izaći napolje, pozvati društvo, vežbati, pročitati novu knjigu. Treba imati na umu i jednu izreku Vinstona Čerčila da je „uspeh sposobnost da se ide od poraza do poraza ne gubeći entuzijazam“.

 

Photo: www.pixabay.com

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak - Petak 10:00-16:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu