Najmanje prijavljeni i najmanje vidljivi simptomi produženog Kovida kod dece i odraslih su neuropsihološki problemi. Iako nam nedostaje precizna definicija (termin „moždana magla“ nije medicinski), postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih možemo reći da problem postoji.
Još uvek nema jasno utvrđenih faktora rizika na osnovu kojih bi mogli da pretpostavimo ko će biti u toj grupi jer se isti simptomi javljaju i kod onih koji su imali blage simptome i kod onih koji su lečeni u bolnici. I jednima i drugima je zajedničko prisustvo imunih ćelija u moždanoj tečnosti, pa se smatra da preterana imuna reakcija na infekciju virusom SARS-CoV-2, u kojoj dolazi do stvaranja autoantitela koja napadaju organizam kao kod autoimunih bolesti, može dovesti do zapaljenja moždanog tkiva i pojave simptoma.
Ljudsko biće je u stanju da usmeri pažnju na zadatak, zadrži je dok ga rešava bez obzira na smetnje iz okoline, lako pomera fokus sa jednog zadatka na drugi, može da radi više stvari istovremeno, lako pamti, npr. više brojeva u nizu ili rečenica. Izvršne moždane funkcije su odgovorne za postavljanje ciljeva, motivaciju, planiranje strategija za ostvarivanje ciljeva, kontrolisanje vremena, samoregulaciju ponašanja.
Simptomi „moždane magle“ uključuju oštećenje pažnje i koncentracije, kratkotrajne memorije, izvršnih moždanih funkcija, teškoće pri razmišljanju i pronalaženju reči, pojavu mentalnog zamora, poremećaj sna. Depresija i anksioznost su, takođe, vrlo česti i udruženi sa „moždanom maglom“.
Šta to praktično znači?
Simptome će češće primetiti aktivni ljudi sa puno obaveza, studenti i đaci kod kojih akademski uspeh zavisi od očuvanja moždanih funkcija. Poslovnim ljudima je teško da drže sastanak, profesorima da drže nastavu, đacima da savladaju gradivo, da upamte čak i osnovne pojmove i reprodukuju ih tačno na časovima. Ono što se nauči danas, ne znači da će moći da se ponovi sutra. Drugima deluju nesposobno, neprofesionalo, dezorganizovano, zaboravni su.
Đacima i studentima je najteže jer su u godinama kada formiraju svoju ličnost i planiraju budućnost. Ako jednom počnu da padaju, strmoglavljuju se sve više, gube samopouzdanje, što im može odrediti budućnost: neko ove godine neće položiti godinu, neko neće upisati željeni fakultet, neko će podbaciti na razgovoru za posao. Svi oni će misliti da nisu dovoljno dobri, a i okolina će slično razmišljati.
Nije lako organizovati ni kućne obaveze. Odlazak u kupovinu bez spiska može da predstavlja noćnu moru. Kuvanje ručka, takođe, zahteva angažovanje više moždanih funkcija: planiranje kupovine, praćenje recepata uz istovremeno kuvanje različitih jela u više posuda, itd.
Šta je rešenje? Za sada nema jasnih smernica, ali od pomoći mogu biti strategije upravljanja vremenom i druge kognitivno-bihejvioralne tehnike. Pomoć bliskih osoba i kolega na poslu je od velike važnosti. Škole već imaju razvijene strategije za đake sa poremećajem pažnje, pa ih treba prilagoditi i učenicima sa „moždanog maglom“. Potrebno je da prođe više meseci da se stanje normalizuje, zato treba imati više međusobnog razumevanja.
Izvor:
- Moždane funkcije
- Langley T. Why does COVID Cause „Brain fog“? Psychology today, 2022.
- Becker J.H et al. Assesment of cognitive function in patients after COVID-19 infection, JAMA Network Open, 4(10): e2130645.doi:10.1001/jamanetworkopen.2021.30645
- Belluck P. This is really scary: Kids struggle with long Covid. New York Times, 2021.
Photo:. GettyImages
