Infektivna mononukleoza je virusna bolest. Najčešće je izaziva Epstein-Barr (Epštajn-Bar-ov) virus (EBV), a ređi su drugi izazivači (citomegalovirus, adenovirus i dr.), kada se bolest naziva sindrom mononukleoze. Bolest se prenosi putem pljuvačke u bliskom kontaktu (ljubljenjem, korišćenjem iste čaše, flašice za vodu, pribora za jelo), zbog čega je poznata i kao “bolest poljupca”. Češće se javlja u kolektivima (škole, školski domovi, kasarne). Retko se javlja kod mlađih od 4 godine i starijih od 40 godina. Najčešće oboljevaju adolescenti i mladi odrasli.
Glavna obeležja bolesti su angina (jaka upala grla i krajnika), generalizovano povećanje limfnih čvorova, slezine i jetre.
Inkubacija (period od trenutka zaraze do ispoljavalnja bolesti) traje različito dugo, od 2 do 8 nedelja.
Da li je mononukleoza teška bolest?
Početak je obično podmukao i neodređen, bolesnici se žale na malaksalost, zamor, povišenu temperaturu, glavobolju, bol u guši, mučninu, bolove u trbuhu i mišićima. Taj period može trajati od jedne do dve nedelje. Nakon toga ispoljena je tipična slika bolesti koju karakteriše jaka upala ždrela i krajnika, često sa naslagama na krajnicima koje liče na streptokoknu “gnojnu anginu”. Uvećani su i bolni limfni čvorovi na vratu napred i pozadi (od veličine zrna graška do oraha ili veći), ređe u pazušnim i preponskim regionima. Češće je uvećana slezina, a zahvaćenost jetre se najčešće ispoljava poremećenim funkcionalnim testovima (povišene su vrednosti transaminaza-ALT i AST). U manjeg broja bolesnika može da se javi i osip različitog izgleda. Dolazi i do poremećaja u krvnoj slici: povećan je broj limfocita, a javljaju se i atipični limfociti, tzv. “virociti”.
Tok bolesti je, takođe različit, od sasvim laganog do vrlo teškog. Mlađa deca obično imaju kratkotrajnu bolest u vidu bolova u grlu i povišene telesne temperature. Starija deca i adolescenti imaju težu bolest produženog toka.
Kako se postavlja dijagnoza mononukleoze?
Specifična antitela protiv EBV se javljaju u akutnom stadijumu bolesti (IgM-VCA), tako da njihov porast služi za dijagnozu bolesti (tzv. brzi test na mononukleozu). Dijagnoza se može postaviti i nakon nekoliko nedelja, kada se javlja druga vrsta antitela (IgG-VCA) i kada je pozitivna i Paul-Bunnell-ova reakcija.
Kako se leči mononukleoza?
Lečenje je simptomatsko i zahteva mirovanje u krevetu, naročito u toku povišene temperature i izražene malaksalosti, a bakterijske komplikacije se leče antibioticima koje će prepisati lekar. Hladna, mekana hrana (npr.sladoled) i hladni napici mogu da ublaže bol u guši.
Da li mononukleoza može da se iskomplikuje?
Infekivna mononukleoza ima dobru prognozu. Ređe se javljaju komplikacije kao što su ruptura slezine (oprez u upražnjavanju kontaktnih sportova i napornih atletskih aktivnosti dok je uvećana slezina!), trombocitopenija, neutropenija, hemolitička anemija, miokarditis i druge. Glavni simptomi traju 2-4 nedelje, nakon čega sledi postepeni oporavak.
Zamor i malaksalost mogu da traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Pošteda od fiziške aktivnosti treba da traje 6-8 nedelja, za aktivne sportiste nekada i duže.
Da li mogu ponovo da dobijem mononukleozu?
Posle preležane bolesti ostaje trajan imunitet na EBV, tako da nije zabeležena ponovna pojava iste bolesti kod jedne osobe. Međutim, više različitih virusa može da izazove bolest sličnu mononukleozi (tzv. mononukleozni sindrom) pa je moguće dobiti sličnu bolest izazvanu nekim od tih virusa.
Kako da se zaštitim od infekcije?
Izbegavati kontakt sa bolesnom osobom, deljenje obroka i pribora za jelo, čaša i šolja, kao i ljubljenje prilikom pozdravljanja (što naročito važi za adolescente!).
