Grip

Grip ili influenca je akutna virusna bolest koja se karakteriše visokom temperaturom, slabošću i respiratornim simptomima. Oboljevaju osobe svih uzrasta, najčešće školska deca. Epidemije se javljaju tokom zimskih meseci i traju 4-8 nedelja.

Uzročnik je jedan od tri tipa virusa gripa A, B ili C. Virusi gripa često mutiraju (menjaju se), tako da osoba koja je jednom u životu preležala grip nije u potpunosti imuna i može ponovo da oboli. Prethodno stvorena antitela mogu pružiti samo delimičnu zaštitu.

Kako se širi grip?

Grip se prenosi kapljičnim putem, vazduhom,  sa obolele osobe na zdravu, što znači da se osoba može zaraziti ako neko u njenoj blizini kašlje ili kija. Virus kratko preživljava u spoljašnjoj sredini na predmetima, kao što su kvake, olovke, table, telefonske slušalice pribor za jelo i čaše. Dodirom tih predmeta neposredno nakon obolele osobe, zdrava osoba može prljavim rukama virus preneti u usta, nos, oči.

Inkubacija bolesti (vreme od zaražavanja do ispoljavanja simptoma) iznosi 1-4 dana. Oslobađanje virusa u spoljašnju sredinu počinje 24 sata pre ispoljavanja simptoma i nastavlja se tokom 7 dana. Zato je teško sprečiti širenje gripa, pogotovu među decom, jer pre pojave simptoma niko ne zna da je bolestan, a nastavlja se dalje prenošenje virusa zdravima.

Koji su glavni simptomi bolesti?

Grip nije jača prehlada. Simptomi gripa duže traju, a oboleli se oseća znatno lošije i više je iscrpljen. Najčešći simptomi su: iznenadna pojava visoke temperature (>38⁰C), jeza, drhtavica, bolovi celog tela, glavobolja, suvi kašalj (koji može postati vlažan), bol u guši, zapušen nos ili bistra sekrecija iz nosa, nizak nivo energije ili zamor, kod male dece mogu da se jave i bolovi u stomaku, povraćanje i proliv.

Što je dete mlađe može izgledati teže bolesno, naročito u prvim mesecima života!

Većina obolelih se oporavi tokom 7 dana, kašalj može da se održava dve nedelje, a iscrpljenost se održava i do 3-4 sedmice.

Kako se leči grip?

Cilj lečenja je da se spreče ili smanji težina simptoma gripa. U tu svrhu se koriste:

• Lekovi za snižavanje povišene temperature (paracetamol, ibuprofen); ne davati aspirin deci!
• Mirovanje (u krevetu)
• Povećan unos tečnosti (pileća supa, limunada, mlaki biljni čajevi, voda)
• Ostale lekove će prepisati lekar, ako ima potrebe

Ko je u riziku za teži oblik bolesti?

• Deca ispod 5 godina (naročito mlađa od 2 godine) i stariji od 65 godina
• Hronična bolest pluća (npr.astma)
• Osobe sa urođenim srčanim manama i bolestima srca
• Osobe koje imaju neurološke i neuromuskularne bolesti (npr. epilepsiju)
• Osobe koje boluju od bolesti krvi, bubrega, jetre, endokrinih i metaboličkih bolesti
• Oni koji imaju oslabljen imuni sistem (HIV) ili urođeni poremećaj imuniteta
• Osobe na hroničnoj imunosupresivnoj terapiji
• Ekstremno gojazni

Ukoliko oboleli od gripa živi sa članom porodice koji ima oslabljen imunitet, npr. obolelim od maligne bolesti koji prima hemioterapiju, taj član porodice može da dobije teži oblik bolesti!

Kako se leče oni koji su u riziku za teži oblik bolesti?

Postoje antivirusni lekovi (Tamiflu, Relenza)  koji mogu da skrate dužinu bolesti i smanje intenzitet tegoba, ali ne mogu da izleče grip. Takođe mogu da spreče ozbiljne komplikacije bolesti, među kojima je najčešća upala pluća. Primenu leka treba započeti unutar prva dva dana od početka bolesti.  Može se dati i kao prevencija osobama koje su bile u kontaktu sa obolelim od gripa, a spadaju u rizičnu grupu.

Lek za lečenje gripa propisuje lekar, kao i antibiotike u slučaju da se na grip nadoveže neka od bakterijskih komplikacija (upala uha, sinusa, pluća).

Da li postoji prevencija za grip?

U mnogim zemljama (ali ne u Srbiji) obavezna je sezonska (godišnja) vakcinacija dece starije od 6 meseci vakcinom protiv gripa, naročito dece mlađe od 5 godina koja boluju od neke hronične bolesti. Savetuje se i vakcinisanje svih članova porodice ukoliko je bar jedan član mlađi od 6 meseci ili boluje od hronične bolesti.

Kako da sprečimo širenje gripa kod kuće?

• Pranje ruku je najvažniji postupak za smanjenje širenja virusa gripa
• Ruke treba prati vodom i sapunom posle kašlja, kijanja i brisanja nosa
• Takođe ih treba prati posle kontakta sa osobom koja boluje od infekcije disajnih puteva
• Ruke treba oprati i posle brisanja nosa obolelom detetu
• Ukoliko vam nisu dostupni voda i sapun, koristite vlažne maramice sa alkoholom ili sredstva za dezinfekciju ruku
• Bebe mlađe od tri meseca treba sklanjati od obolelih
• Naučite decu da pokriju nos i usta dok kašlju i kijaju (maramicom, da kašlju u rukav)
• Igračke koje vaše dete stavlja u usta nemojte davati drugoj deci za igru
• Nemojte brisati ruke istim peškirima
• Nemojte piti iz iste čaše, niti koristiti isti pribor za jelo
• Često provetravajte prostorije

Kada je bezbedno da dete krene u vrtić ili školu?

Starija deca mogu da se vrate u školu 7 dana nakon pojave simptoma, ukoliko je bolest protekla bez komplikacija, a bebe i mala deca treba da ostabu kod kuće 10-14 dana.

Photo: www.pixabay.com

Izvor:

1. Femster K.A. GRIP, u Cabana M.D. et al.: Brzi pedijatrijski vodič, Data Status 2018.: 302-303
2. Influenza (Flu) in Children
3. Flu (influenza)