Produženi Kovid obuhvata pojavu novih zdravstvenih problema, onih koji se ponovo vraćaju ili progrediraju tokom dužeg vremenskog perioda, četiri ili više nedelja nakon infekcije novim korona virusom (SARS-CoV-2). Čak i osobe koje uopšte nisu imale ili su imale blage simptome Kovida 19, mogu imati produženi Kovid. Tipovi i kombinacije zdravstvenih problema mogu biti raznoliki i trajati različito dugo, značajno smanjiti kvalitet života i dovesti do smanjenja radne sposobnosti i dugotrajnog bolovanja.
Učestalost javljanja je različita u različitim starosnim grupama. Ređe se javlja kod dece (4,5%), kod odraslih lečenih kod kuće učestalost je 5-36%, kod odraslih lečenih u bolnici 39-72% u prvih jedan do tri meseca od oboljevanja. Tokom narednih meseci učestalost se smanjuje.
Osobe koje su imale blag oblik bolesti ili čak bile u početku bolesti bez simptoma, mogu imati nove ili simptome koji progrediraju i traju nedeljama ili mesecima posle infekcije. Najčešče se javljaju: otežano disanje ili kratak dah, konstantan umor ili zamor pri obavljanju uobičajenih aktivnosti, fizičkih ili mentalnih, teškoće pri razmišljanju, pronalaženju reči ili gubitak koncentracije i problem sa učenjem (“zamagljenost uma”), kašalj, bol u grudima ili u trbuhu, glavobolje, ubrzan srčani rad i poremećaji srčanog ritma, bolovi u zglobovima i mišićima, osećaj probadanja na različitim mestima na telu, proliv, problemi sa spavanjem, dugotrajna povišena temperatura, ošamućenost i vrtoglavica pri dužem stajanju, noćno znojenje, osip po koži, poremećaji raspoloženja, poremećaj čula mirisa, poremećaji menstrualnog ciklusa.
Osobe koje su prebolele teži obik bolesti, mogu imati posledice na više različitih organa ili autoimuna oboljenja, sa simptomima koji traju nedeljama ili mesecima nakon preležanog Kovida. Posledice se mogu odraziti na svim organskim sistemima ili više njih istovremeno, a najčešće na kardiovaskularnom, respiratornom, bubrezima, koži, endokrinom sistemu (dijabetes mellitus, hipotireoza), mogu imati reumatološka oboljenja (reaktivni artritis, fibromijalgiju, bolesti vezivnog tkiva), neurološke, psihijatrijske (povišena strepnja, depresija, posttraumatski stresni poremećaj) i hematološke poremećaje (embolija pluća, venske i arterijske tromboze), urološke probleme (inkontinenciju urina, seksualnu disfunkciju). Spisak se tokom vremena stalno dopunjuje.
Redak, vrlo težak, češći kod dece i mladih, multisistemski inflamatorni sindrom (MIS-C) koji se javlja na više organa istovremeno (srcu, plućima, bubrezima, jetri, mozgu, koži, organima za varenje), može se javiti nekoliko nedelja nakon preležanog blažeg oblika Kovida 19 i, takođe, dovesti do pojave simptoma produženog Kovida.
Prevencija je moguća kod osoba koja se vakcinišu i izbegnu oboljevanje od Kovida 19. Još uvek nije jasno da li oni koji su vakcinisani a ipak obole od Kovida 19 i imaju blage simptome, mogu imati simptome produženog Kovida, kolikog intenziteta i dužine trajanja. Smatra se da se simptomi ređe javljaju i da su blaži. Istraživanja su toku, pa ćemo uskoro imati nova saznanja.
Izvor:
- H.E. et al. Characterizing long COVID in an international cohort: 7 months of symptoms and their impact. EClinicalMedicine 2021, 38, doi.org/10.1016/j.eclinm.2021.101019
- Post-COVID conditions (updated July 12, 2021)
- Nath A. Long –Haul COVID. Neurology 2020, Vol. 95, Number 13: 559-560.
- Wolf, S.and Erdos, J (2021): Epidemiology of long COVID: a preliminary report. German short version of the original KCE report. HTA-Projektbericht 135a.
- Ziyad Al-Aly. Q&A: Can fully vaccinated people develop long COVID? Healio.com (August 27, 2021)
Photo: www.pixabay.com
