Kako pomoći adolescentima da stvore pozitivnu sliku sopstvenog tela?

Roditelji često čuju od svog tinejdžera žalbe na svoj fizički izgled u odnosu na vršnjake. Na neke od njih negativna slika koju imaju o svom telu u jednom periodu detinjstva i odrastanja uopšte ne utiče, dok drugi odbijaju da izlaze u grad i druže se zbog nedostatka samopouzdanja. Negativna slika o svom telu može biti faktor rizika za strepnju (anksioznost), depresivno raspoloženje i poremećaje ishrane, zato izgrađivanje pozitivne slike o svom telu i sebi predstavlja zaštitini faktor za te poremećaje.

 

Promene fizičkog izgleda

U periodu rane adolescencije dolazi do brojnih promena u telesnom funkcionisanju i fizičkom izgledu među kojima su najznačajnije:

  • promena hormonskog statusa organizma (pojačano lučenje polnih hormona: testosterona i estrogena koji utiču na razvoj jajne ćelije i spermatozoida i ubrzavaju metaboličke procese)
  • pojava sekundarnih (spoljnjih) polnih karakteristika kao rezultat promene hormonskog statusa
  • razvoj skeleta, nagli porast visine i težine

Ove promene su veoma značajne pošto  utiču na način na koji adolescenti opažaju sebe u ovom periodu, tj. na sliku koju imaju o sebi. Budući da je za identitet u adolescenciji i za sliku o sebi važan kontinuitet, adolescenti su suočeni sa problemom kako da novonastale promene uklope u postojeću sliku o sebi, tako da se osećaju adekvatno. Najupadljiviji su nagli rast visine i težine koji često dovode do toga da se adolescent oseća nezgrapno i nespretno u pokušajima da se prilagodi novonastalim promenama. Brojna istraživanja pokazuju da su adolescenti veoma osetljivi na promenu telesnog Ja, pogotovo ako se ta promena ne poklapa sa onim sto se u datoj kulturi smatra poželjnim izgledom. O značaju koji telesno Ja ima za sliku o sebi govore i podaci da adolescenti u periodu rane adolescencije (13 do 15 godina) koriste gotovo isključivo telesne karakteristike da bi opisali sebe i to obično karakteristike koje smatraju nepoželjnim (debeo, krupan, nizak, i sl.). Tek kasnije u periodu pozne adolescencije, adolescenti opisuju sebe kroz neke intelektualne, socijalne i emocionalne kategorije, obicno poželjne (društven, iskren, pametan, i sl.)

Da li je moguće u današnje vreme, u svetu u kome prevladavaju reklame i savršene slike ljudi i njihovih života na društvenim mrežama prihvatiti i voleti sebe usprkos nesavršenostima?

Roditelji treba da imaju na umu da dete odrasta, menja se i sazreva. Promene su burne, kako fizičke, tako i psihičke, ali  se ne dešavaju odjednom.

 

Evo nekoliko saveta kako da roditelji  pomognu svom detetu:

  • Normalno telo je različite veličine i građe kod različitih ljudi. Fokus ne treba da bude na telesnoj težini nego na promociji zdravlja i zdravih životnih navika. Savetujte dete da jede kada je gladno, da se ne prejeda, da jede nutritivno bogate namirnice i bude fizički aktivno. Pokažite na sopstvenom primeru.
  • Fokusirajte se na to šta sve telo može da uradi, a ne kako izgleda. Naglasite snagu, brzinu i izdržljivost tela u raznim situacijama. Da bi funkcionisalo, telo treba nahraniti.
  • Telo tinejdžera u fazi razvoja ne može da izgleda kao umanjeno telo odrasle osobe. Objasnite da pre rasta u visinu telo treba da obezbedi dovoljno rezervi povećanjem telesne mase i količine masnog tkiva. Da bi se pravilno razvile kosti, mišići, vitalni organi, potrebno je puno energije. Ali, kosti i mišići se ne razvijaju istom brzinom. Zato neki tinejdžeri izgledaju „premršavo“, a drugi „debelo“.
  • Dozvolite da tinejdžer sam pokrene razgovor ako je zabrinut zbog izgleda svog tela. Saslušajte ga sa razumevanjem, objašnjavajući na koji način se razvija telo i šta ga sve očekuje u budučnosti.
  • Izbegavajte razgovore o telesnoj težini i gojaznosti. Nemojte da glavna tema vaših razgovora u kući bude sopstveni izgled ili izgled vaših prijatelja i poznanika i ko se i koliko ugojio ili smršao. Bolje se fokusirajte na redovne i izbalansirane porodične obroke.
  • Nemojte dozvoliti da nezadovoljstvo svojim telom bude glavni motiv za promene u ishrani. Organizam treba negovati pravilnom ishranom nutritivno bogatim namirnicama, redovnom fizičkom aktivnošću i pozitvnim stavom prema sebi. Informišite tinejdžera da ne treba da preskače obroke, prati dijete iz novina ili samostalno izbaci određene grupe namirnica.
  • Naučite tinejdžere kako funkcionišu mediji. Pokažite im da savršen izgled u časopisu može da se dotera kompjuterskim programima i da se koristi u svrhu prodaje raznih proizvoda, bez obzira na njihov kvalitet. Komentarišite zajedno npr. reklame za grickalice i napitke i kakvu poruku šalju. Predočite im sastav i pružite kontraargument zašto nešto ne treba da jedu.

 

Izvor:

  1. Vranješević J. O adolescenciji, u priručniku „Vršnjačka medijacija“, Kinderberg and GTZ, Beograd, 2003.
  2. Weaver A.L. Tips to Promote a Healthy Body Image, Children’s Hospital of Philadelphia, Department of Child and Adolescent Psychiatry and Behavioral Sciences, February 2020.
  3. Campbell K., Peebles R. Eating Disorders in Children and Adolescents: State of the Art Review, Pediatrics 2014; 134; 582-592.

Photo: www.pixabay.com

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak - Četvrtak 10:00-18:00
Petak 10:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu