Film “Separaciona anksioznost”
Da li i Vaše dete reaguje ovako kada se odvoji od Vas?
Kako uspevate da izađete na kraj sa osećanjima koja se javljaju dok izlazite iz kuće i odlazite na posao, a čujete intenzivan plač i dozivanje deteta?
Da li se i Vaše dete “zalepi” za Vas ili se sakrije iza Vas onda kada u prostoriju uđe nepoznata osoba?
Da li Vaš tinejdžer ne uspeva da ostvari bilo kakvu emotivnu vezu ili se svaka završava nedaleko od početka?
Da li je Vaša potreba za prisustvom bračnog partnera tako velika da ne možete da podnesete njegov/njen odlazak na službeni put ili večernji izlazak sa društvom iz škole?
Više ne morate da se osećate loše!
Dobra vest je da se radi o primarnoj i urođenoj potrebi svakog ljudskog bića, potrebi za emocionalnom vezanošću i sigurnošću, koja se u stručnim krugovima zove “afektivno vezivanje”!
Vest koja nije uvek dobra glasi: iskustvo afektivne vezanosti u detinjstvu odražava se i oblikuje doživljaje i ponašanje u bliskim emotivnim odnosima u odraslom dobu.
Dakle, neke oblike ponašanja i reagovanja na potrebe deteta moramo naučiti, kako bismo svom detetu pomogli da izgradi iskustvo koje će biti čvrst i stabilan oslonac za čitav život! Složićete se, učenje vredno pažnje! Pa, hajde da krenemo!
Afektivno vezivanje
Beba čoveka, baš kao i druge bebe u životinjskom svetu, poseduju primarnu potrebu za kontaktom sa drugom odraslom osobom, najčešće majkom. Mladunci životinja svoju potrebu ostvaruju vešajući se o majku (npr. majmuni), ili prateći je (guske, patke…), čime obezbeđuju njenu gotovo neprekidnu blizinu.
Čovekova beba rađa se bespomoćna. Nije u stanju da se okači o majku, a još manje da je prati. Međutim, od samog rođenja, odojče poseduje osetljivost na nadražaje, odnosno osobe iz okruženja. Može da vidi i čuje ljude, može da oseti njihov miris i dodir. I ne samo da je osetljivo na nadražaje iz spoljašnje sredine, već ono može i da odgovora na njih. Beba, dakle, odraslima upućuje signale – čuveni socijalni osmeh krajem drugog meseca, a plač mnogo ranije. Bebinom osmehu ili plaču teško je ili nemoguće odoleti. U odnosu na ove signale, majka se orjentiše: hrani bebu, presvlači, uzima u naručje.
Majčina spremnost da odgovori signalima bebe najvažnija je za postepeni razvoj afektivne vezanosti. U uzrastu od šest meseci beba razlikuje majku kao figuru emocionalne vezanosti i manifestuje to praćenjem njenih pokreta… Beba sluša i odgovara drugačije na glas majke… Plače drugačije kada ona izlazi iz sobe, u poređenju sa drugim osobama iz okruženja… Pozdravlja je drugačije, i počinje da pruža ruke kada joj majka prilazi… Dete se prosto fokusira na roditelja sa ciljem da održi blizinu. Tokom sledeća tri meseca njihova afektivna veza se ustaljuje i sa devet meseci kao da je najčvršća i najjača. U devetom mesecu je najjače pribijanje uz majku, posebno kada je beba uznemirena ili je u prisustvu nepoznate osobe.
Ponašanje koja se javljaju u okviru afektivnog vezivanja mogu biti:
- signalna ponašanja (plač, osmeh, gukanje), čiji je efekat da dovedu majku detetu, i
- približavajuća ponašanjа (puzanje ka majci, praćenjе), čiji je efekat da dovedu dete majci.
Piše: Sanja Obrenić, klinički psiholog i psihoterapeut
