Problemi sa mentalnim zdravljem čine značajan deo globalnog opterećenja bolestima tokom adolescencije i predstavljaju vodeći uzrok smetnji kod mladih. Do 50% svih stanja mentalnog zdravlja započinje pre navršene 14.godine. Samoubistvo je jedan od tri vodeća uzroka smrti kod starijih adolescenata. Loše mentalno zdravlje u adolescenciji nagoveštava niz rizičnih ponašanja, uključujući samopovređivanje, korišćenje duvana, alkohola i drugih supstanci, rizična seksualna ponašanja i izloženost nasilju, čiji efekti traju i imaju ozbiljne posledice tokom čitavog života.
U svojoj praksi često se srećem sa problemima dece i mladih, ali i sa reakcijama roditelja pokrenutim značenjem koje oni pripisuju ponašanju svoje dece. Adolescencija je period zbunjenosti, ali i otkrića u kome se odvijaju intenzivne fizičke, seksualne, emocionalne, psihosocijalne i kognitivne promene, prvenstveno na biološkom nivou, u razvoju moždanih struktura, kao i na individualnom nivou. Adolescenti ne koriste kognitivne (saznajne) kapacitete dosledno u vremenu i u različitim situacijama, još uvek nemaju dobro razvijenu kontrolu ponašanja, reaguju impulsivno, razmišljanje je usmereno na sadašnjost – ne razmišljaju o posledicama odluka ili ponašanja. Potpuno su zaokupljeni sobom, njihova iskustva su jedinstvena, veruju da ih ostali posmatraju i procenjuju. Adolescenti tragaju za ravnotežom između nezavisnosti i odgovornosti, ponašanje im često varira od nezrelog do zrelog.
Odnos adolescenata i njihovih roditelja, učitelja i drugih značajnih odraslih osoba u njihovom životu može biti ispunjen nerazumevanjem i sukobima. U potrazi za svojim identitetom i samostalnošću, mogu biti skloni pobunama prema odraslima, posebno roditeljima, koje često vide kao osobe koje ih nasilno zadržavaju u detinjstvu, govoreći im šta da rade i ograničavajući im slobodu. Biti roditelj adolescenta ponekad je jednako izazovno životno iskustvo kao i biti adolescent. Ambivalencija adolescenta prema roditelju, koja proizlazi iz podvojenosti između potrebe za podrškom i sigurnošću te rastuće potrebe za nezavisnošću, čest je izvor zabrinutosti i zbunjenosti roditelja.
Roditelji su, takođe, u dilemi na koji način spremiti dete za novo i drugačije vreme koje se toliko razlikuje od njihovog detinjstva i mladosti. Neki od roditelja su samo manje spretni u svom roditeljstvu, bez loših namera, drugi jako nesigurni a zato strogi i nepopustljivi, treći manje podržavajući, nezadovoljni svojim poreklom i ekonomskim statusom, četvrti potiču iz porodica sa puno dece koje nisu mogle da im ponude kvalitetno detinjstvo. Od izuzetnog značaja je sticanje veština bolje interpersonalne komunikacije kojima bi se adolescentima pružilo ono što im je neophodno, a to su podrška i ljubav, da roditelji budu otvoreni i dostupni, da ih poštuju i prihvate koliko god su “nesavršeni”. Poželjno je da roditelji preispitaju svoje roditeljske prakse, prepoznaju koji postupci nisu u skladu sa sa potrebama adolescenata i čime doprinose problemima u međusobnom odnosu, “preskoče“ omalovažavanje i ignorisanje, zahtev za bespogovornu poslušnost, nedopuštanje veće slobode, pojačavanje kontrole, ultimatume i ucene, osude, kazne, „gušenje“. Najefikasnija strategija roditeljstva sa adolescentima je fokusiranost na kvalitetan odnos koji podrazumeva čekanje i slušanje šta imaju da kažu, postavljanje fleksibilnih granica, uključenost i nadzor ali bez narušavanja privatnosti. Pokažite im da ih volite takve kakvi jesu, da verujete u njih da mogu uspeti i postići ciljeve kojima streme. Pomozite im da postave očekivanja, prvenstveno kakva osoba žele da budu pre nego da se usmere samo na postignuća. Kada pogreše, pomozite im da se pridignu i nauče na greškama. Tako ćete ih osnažiti na putu celovitosti i formiranja unutrašnjeg identiteta.
Izvor:
- Smernice za unapređenje mentalnog zdravlja adolescenata i preventivne intervencije: pomoć adolescentima da napreduju, UNICEF, Srbija, 2021.
- Buljan Flander G. Adolescencija-izazovi odrastanja. Poliklinika-djeca, 2013.
- Vranješević J. O adolesenciji. Vršnjačka medijacija-priručnik za voditelje radionica, Kinderberg and GTZ, Beograd, 2003.
- Budi ruka koja voli i reč koja sokoli-adolescenti. Vodič za roditelje. UNICEF, Srbija
Photo: www.pixaby.com
