Uticaj buke na zdravlje

Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, larma, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih decenija, jedna od najvažnijih pojava koji se tiče javnog zdravlja  i spada u najznačajnije sredinske faktore rizika po ljudsko zdravlje.

Uobičajeno je da se ljudi žale da je buka neprijatna i da utiče na njihov kvalitet života ometanjem aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju i komunikaciju, ali čak i niži nivoi buke mogu biti štetni ukoliko ometaju odmor i san. Njena osnovna karakteristika je da je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i osetljivosti osobe. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog nivoa. Najneprijatnija, a time i najvažnija karakteristika buke je intenzitet (jačina).

Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz neaauditivnih efekata. Naročito su osetljiva na buku deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifične i nespecifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.

Slušni aparat kontinuirano analizira zvučne informacije, koje se dalje filtriraju i interpretiraju od strane različitih moždanih struktura. U obradi zvučnih informacija učestvuju i moždane strukture koje mu daju i “emocionalnu obojenost”, što u daljoj obradi tih informacija vodi do struktura koje kontrolišu autonomni nervni sistem i lučenje hormona u telu.

Šta, prevedeno na jednostavan jezik, buka “čini” našem organizmu? Ona predstavlja stresor koji “uzbuđuje” simpatički nervni sistem i endokrini sistem (hipofizu i nadbubrežnu žlezdu), dovodeći do promena u funkcijama i metabolizmu organa, uključujići regulaciju krvnog pritiska, rad srca, metabolizam masti u telu (holesterola, triglicerida, slobodnih masnih kiselina i fosfolipida), ugljenih hidrata (glukoze), elektrolita (magnezijuma, kalcijuma), faktora zgrušavanja krvi, a najznačajnije bolesti koje se javljaju kao posledica tih poremećaja su visok krvni pritisak, ateroskleroza krvnih sudova i akutni infarkt srca. Kao što smo već napomenuli, taj odnos je dozno-zavisan i spoljna dnevna buka već preko 65 dB povećave rizik, ali je bitan i broj dana u kojima traje izloženost buci.

Do sada sprovedena istraživanja pokazuju da komunalna buka otežava nastanak sna, čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, što se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjem umora, neraspoloženja i depresije, glavoboljom, pojačanom nervozom i padom radne sposobnosti,. Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB, a preporuke za Evropu su da ne sme da pređe 40 dB jer se pri većim vrednostima već ispoljavaju neželjeni efekti. Efekti buke nakon buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, padu radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima. Osobe izložene buci su češće anksiozne, a ispoljavaju i druge vrste disfunkcionalnih osećanja (bes, ogorčenost, iritabilnost) koje im remete kvalitet života.

U želji da unapredi javno zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je još 2009. godine izdala Vodič za noćnu buku u Evropi u kome su donete preporuke, na osnovu brojnih studija, koje imaju za cilj: smanjenje  izloženosti buci, promociju intervencija koje smanjuju izloženost buci i promovišu zdravlje, koordinaciju u  pristupima za kontrolu izvora buke i druge zdrvstvene rizike, kao i informisanje i uključivanje zajednica koje su potencijalno pod uticajem promena u izloženosti buci. Naša lokalna samouprava bi trebalo da postupa po preporukama SZO i vodi računa o zdravlju cele svoje populacije.

 

Izvor:

  1. Environmental Noise Guidelines for the European Region, 2018. 
  2. Night Noise Guidelines for Europe. 2009. 
  3. Vidaković Z. Buka, ZZJS, 2017. 

Photo: www.pixbay.com

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak - Petak 10:00-16:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu