Sindrom bebe zatvorene u kutiji: kako moderna oprema ometa normalan razvoj deteta?

Rane godine života su značajne za aktivni moždani razvoj i njegovu organizaciju. Smatra se da se svake sekunde formira 1.000.000 novih veza između nervnih ćelija. Veze među nervnim ćelijama formiraju se kroz međusobno delovanje genetskih (naslednih) faktora, bebine okoline i iskustava, naročito tokom interakcije roditelj-dete, tokom koje roditelj posmatra, čeka, sluša i daje šansu detetu da pokaže šta ga zanima i odgovara na potrebe deteta. Stvorene veze između nervnih ćelija grade moždanu arhitekturu i čine osnovu od koje zavisi kasnije učenje, ponašanje i zdravlje u celini.

Koje veze će se zadržati i učvrstiti, a koje izgubiti, zavisi od iskustava koje dete doživljava. Ako nema dovoljno podražaja ili je dete pod stalnim stresom, neuronske veze se gase, što dovodi do neadekvatnog razvoja.

„Beba u kutiji“  je beba koja provodi najveći deo dana u nosiljci ili, kasnije, u ljuljašci ili šetaljci (dupku). „Sindrom bebe zatvorene u kutiji“ je termin koji služi da opiše veći broj poremećaja koji nastaju kod odojčeta koje provodi suviše vremena u nekoj od moderne bebi-opreme, a koja ograničava njeno kretanje i razvoj. U tu opremu spadaju: auto-sedišta za bebe, sedišta za uspravno sedenje (bumbo seats), ljuljaške za uspavljivanje, stolice za ljuljanje, skakalice, dubak, stolice za hranjenje, vibrirajuće stolice, podloge za „bebi gimnastiku“, stolice za igranje…

Zašto je došlo do razvoja tolikog broja pomagala koja se koriste za pozicioniranje i zabavljanje beba?

Devedestih godina XX veka u SAD i širom Evrope započeta je kampanja za prevenciju Sindroma iznenadne smrti odojčeta postavljanjem deteta da spava na leđima, na tvrdoj podlozi. Strah roditelja za sigurnost deteta je povećan, što je rezultiralo izumom raznih pomagala koji su obezbeđivali sigurnost deteta i kada je budno. Mada sva ta bebi oprema (pomagala), koju nazivamo „kutijama“, služi da dete bude zaštićeno od povreda, omogućava roditeljima veću pokretljivost sa bebom i dodatno vreme koje mogu posvetiti drugim aktivnostima u kući dok se beba sama „zabavlja“, ova oprema drži bebu stalno u jednom istom položaju i onemogućava pokrete vrata, kičme i celog tela. Na ovakav način vi „imobilišete“ bebu, što može dovesti do zaostajanja u razvoju uobičajenih veština u odojačkom uzrastu, kao što su prevrtanje, puzanje i hodanje, smanjena je snaga mišića i koordinacija kretanja.

 

U ležaljci-ljuljašci, na primer, zbog kosog položaja leđa, dete se nalazi stalno u neprirodnom, pasivnom sedećem stavu, vrši se pritisak na kičmeni stub, dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme. Takođe, onemogućeno je savijanje nogu u kukovima i kolenima, kao i pomeranje stopala ka licu, što su osnovne pretpostavke za sedenje. Lobanja može da postane zaravnjenja (plagiocephalia) – zadnja strana lobanje ili jedna od bočnih strana mogu biti „spljoštene“.

Za neometan razvoj u prvoj godini života vrlo je značajan položaj na stomaku. Međutim, neke bebe mogu da se uznemire kada se „izvade iz kutije“ i stave u položaj na stomaku da bi se igrale. Roditelji obično pomisle da taj položaj nije dobar za bebu, ali nije tako. Beba u tim situacijama plače zato što položaj na stomaku zahteva ulaganje većeg napora: jačaju mišići vrata i ekstremiteta, podstiče se slobodno kretanje, beba uči da održava ravnotežu i koordiniše pokrete više mišićnih grupa.

Kada je beba u nekoj od „kutija“, suviše vremena provodi sama, bez interakcije sa roditeljima, zbog čega ima manje šanse za igru u skladu sa uzrastom, komunikaciju i razmenu iskustava sa roditeljem. Svaka inicijativa deteta je suzbijena, a roditelj sebi smanjuje šansu da se prilagodi na stanje i signale deteta.

Da li pomagala mogu da smire bebu?

Neke majke, kada je dete uznemireno, „uključe“ vibrirajuću ljuljašku pod pretpostavkom da će dete najbolje da se smiri ljuljanjem. Kada je beba uznemirena i plačljiva, treba da se smiri u naručju majke. Uzimajući dete u ruke, pogledom, dodirom i nežnim rečima, majka smiruje dete i stvara kod njega osećaj sigurnosti. Majka je „kontejner“ za sve negativne emocije deteta.

 

Poruka roditeljima

Motorni razvoj zdravog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonima kretanja. Glavne motorne funkcije kao što su bočno kretanje, sedenje, puzanje i hod zavise od zrelosti centralnog nervnog sistema i lokomotornog aparata, posebno kičmenog stuba. Ne treba učiti dete da sedi ili hoda, posebno ne treba koristiti pomagala jer se detetu uskraćuju važne razvojne faze.

Pustite dete da se razvija sobodno, pod vašim nadzorom. Nosite ga i razgovarajte sa njim. Igrajte se na podu, prateći signale koje vam šalje. Nisu vam potrebne skupe igračke. I ne zaboravite, bebe su jednostavne. Ne razmišljaju kao odrasli. One samo žele da budu primećene i voljene.

 

Izvor:

  1. Dimitirjević L., Čolović H. Ometanje normalnog motornog razvoja u prvoj godini života, Acta Medica Medianae 2005; 44(3):53-57.
  2. Avruskin A. (revised by Edmonds C.) Physical Therapist’s Guide to Container Baby Syndrome, 2018. (MoveForwardPT.com)

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak - Četvrtak 10:00-18:00
Petak 10:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu