Normalna trudnoća traje u proseku 40 nedelja (37-42 nedelje). Prevremeno rođena deca su sva deca rođena pre navršene 37. nedelje trudnoće. Deca rođena od 28. do 32. nedelje trudnoće su veoma nezrela, a rođena pre 28. nedelje se smatraju ekstremno nezrelom.
Većina prevremeno rođene dece će se razvijati kao i njihovi vršnjaci. Ali, što je dete rođeno ranije u odnosu na termin, veća je verovatnoća da će biti određenih razvojnih problema.
Većina beba su tzv. predterminske bebe, rođene od 34.-36. nedelje. Organi su im, uglavnom, dobro razvijeni, ali u mozgu se dešava još puno promena. Ove bebe imaju vrlo mali rizik za probleme sa plućima i neurorazvojne poteškoće u poređenju sa decom rođenom u terminu. Nakon rođenja mogu ostati duže u bolnici zbog praćenja ishrane i usklađivanja sisanja, disanja i gutanja.
Ekstremno nezrela prevremeno rođena deca, pre 28. nedelje i sa telesnom masom ispod 1000g, imaju najveći rizik za neurorazvojne probleme. Rizik se povećava ako tokom boravka u neonatalnoj intenzivnoj nezi nastupe razne komplikacije na organima i organskim sistemima.
Razvoj govora
Većina prevremeno rođene dece ima normalno razvijen govor, mada kod nekih može biti kašnjenja. Mogu da imaju više problema sa izgovorom i razumevanjem govora u odnosu na decu rođenu u terminu. Problemi sa govorom nekada mogu ukazivati na postojanje udruženih problema, kao što su problemi sa sluhom, mišljenjem i učenjem.
Fizički razvoj
Većina prevremeno rođene dece ima uredan fizički i motorni razvoj, mada neka deca mogu biti niža i manje telesne mase u odnosu na vršnjake.
Oko 40% veoma nezrelih beba ima blagu motornu slabost. Ona uključuje i probleme:
- fine motorike – npr. držanje olovke
- planiranja – npr. preskakanje prepreka
- vizuelno-motorne koordinacije – npr. preslikavanje oblika
- senzomotornih veština – npr. podizanje pune čaše bez prosipanja okolo
Neke prevremeno rođene bebe imaju cerebralnu paralizu. Rizik za cerebralnu paralizu je veći kod ekstremno nezrelih prevremeno rođenih beba i onih koje su bile jako bolesne tokom boravka u odeljenjima neonatalne intenzvne nege.
Razvoj senzorijuma: sluh, vid, senzorna osetljivost
Većina prevremeno rođene dece ima tipične probleme sa sluhom, vidom i senzornom osetljivošću.
U odnosu na terminske bebe, prevremeno rođene bebe mogu imati teže ili lakše oštećenje sluha, ali vrlo mali broj ima toliko veliko oštećenje da zahtevaju upotrebu slušnog aparata ili kohlearnog implanta. Većini beba se ispita sluh dok još borave u bolnici, tako da se većina problema još tad otkrije. Neki se dijagnostikuju kasnije, ali je vrlo važno otkriti ih na vreme jer je sluh neophodan za razvoj govora, socijalnih veština i komunikacije.
Prevremeno rođene bebe češće imaju poremećaj vida u odnosu na vršnjake rođene u terminu. Kod njih mogu da se jave dalekovidost, kratkovidost, razrokost (strabizam), kontrastna osetljivost ili problem dubinske percepcije. Najteži problemi se otkriju još u bolnici. Veoma nezrele bebe se rano ispituju, što omogućava tretman u prvim mesecima života.
Neki roditelji kažu da njihova prevremeno rođena deca pokazuju senzornu osetljivost, kao što je naglašena osetljivost na jače zvuke ili različite materijale. Neke bebe ne vole da bilo šta stave u usta i imaju problem sa hranjenjem. Mogu da imaju i smanjen prag za bol.
Razvoj mišljenja i učenja
Većina prevremeno rođenih beba ima tipičan razvoj u oblasti mišljenja i učenja i nema nikakvih problema tokom školovanja. Mali broj će imati oštećenje mišljenja i učenja. Na primer, mogu imati problem sa čitanjem, planiranjem i ispunjavanjem obaveza. Nekada roditelji ništa ne primete dok dete ne krene u školu, kada shvate da im u školi treba dodatna podrška.
Socijalni i emocionalni razvoj
Većina prevremeno rođene dece ima uobičajen socijalni i emocionalni razvoj, mada njihovo ponašanje može da odstupa od ponašanja vršnjaka rođenih u terminu. Na primer, prevremeno rođene bebe u prvoj godini života manje žele interakciju sa drugima u odnosu na terminske bebe. Često mogu da izgledaju odsutno da bi izbegle preplavljenost stimulusima iz spoljne sredine i brže postaju iritabilne. Kako postaju zrelije, menjaju se. Zato je važno naučiti „govor tela“ prevremeno rođenih beba čime će roditelji znati kada beba zahteva stimulaciju i interakciju, a kada želi da stanu.
Ako dete ima „socijalne i emocionalne probleme“, to znači da se ne uklapa dobro u svoju sredinu, vršnjačku grupu, ne poštuje pravila. Većina dece ima napade besa, uznemiri se i želi da pomera granice koje su postavili roditelji. Prevremeno rođena deca češće imaju problem da savladaju i izbore se sa svojim osećanjima. Teško im je da se smire, da jedu dobro i spavaju dobro. Neki mogu da imaju manjak samopouzdanja i problem sa sklapanjem prijateljstva.
Prevremeno rođena deca imaju češće nego deca rođena u terminu poremećaj pažnje (ADHD), neki od poremećaja iz spektra autizma (PSA), anksioznost ili depresiju, ali se oni i dalje retko javljaju.
Korigovan uzrast
Prevremeno rođena deca se ne razvijaju istom brzinom kao deca rođena u terminu, zato je važno da svaki roditelj zna korigovani uzrast svog deteta. Korigovani uzrast se izračinava tako što se od uzrasta deteta u nedeljama oduzme broj nedelja koliko je dete rođeno pre termina. Može se činiti da dete zaostaje u psihomotornom razvoju, ali kada se pogledaju tabele za korigovan uzrast, sve bude kako treba.
Poruka roditeljima
Stabilna, sigurna, negujuća i sredina puna ljubavi u kući i školi, gde dete razvija bliske odnose sa drugima, podržavaju njegov razvoj. Ovakve sredine omogućavaju da se manji problemi kašnjenja u razvoju savladaju i kasnije u detinjstvu i ranim tinejdžerskim godinama.
Izvor: https://raisingchildren.net.au/newborns/premature-babies/development/premature-development-concerns
Photo: www.pixabay.com
