Većina ljudi ima naviku da sa odobravanjem komentariše ako je neko smršao ne razmišljajući šta se krije iza toga. Najčešći razlog su poremećaji ishrane: kod tinejdžerki i mladih devojaka anoreksija i bulimija nervoza, kod male dece i tinejdžera izbegavajući restriktivni poremećaj ishrane. Kod gojaznih je najčešće zastupljen poremećaj ishrane patološko prejedanje.
Tačan uzrok nastanka poremećaja ishrane nije dovoljno poznat. Smatra se da postoji međusobna veza između genetske i biološke predispozicije sa sredinskim i socio-kulturološkim faktorima, kao i psihološkim osobinama osobe. Period adolescencije je kritičan period razvoja i povećane osetljivosti za razvoj poremećaja ishrane jer su mnogi nezadovoljni slikom svog tela. Tipično za adolescente je da preskaču obroke (najčešće doručak), povremeno se prejedaju, a ponekad su i nezadovoljni svojim izgledom, pa je nekad teško proceniti kada su te navike prolazne, a kada prerastaju u bolest.
Znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju su: zastoj u dobijanju u telesnoj masi i visini (pad na krivuljama rasta), kašnjenje puberteta, iznenadni gubitak u telesnoj masi (6,5kg za 3 meseca), razvoj krutih i novih navika u ishrani (izbacivanje čitavih grupa namirnica, izbegavanje ranije omiljene hrane, izbegavanje porodičnih obroka), preokupacija hranom, strah od dobijanja u telesnoj masi, uznemirenost vezana za veličinu i sastav obroka, preterano vežbanje, gubitak apetita, preskakanje obroka zbog „prezauzetosti“, izazivanje povraćanja zbog osećaja prepunjenosti želuca, slika sopstvenog tela kao gojaznog iako drugi kažu da je mršavo.
Koliko poremećaje ishrane treba ozbiljno shvatiti govori podatak da je od svih poremećaja mentalnog zdravlja anoreksija nervoza na prvom mestu po smrtnosti. Komplikacije poremećaja ishrane su mnogobrojne i utiču na sve organe i organske sisteme: srce i kardiovaskularni sistem (aritmije, nizak pritisak), organe za varenje, bubrege, endokrini sistem, dolazi do poremećaja elektrolita, anemije, smanjene funkcije imunog sistema, poremećaja neuropsihološkog funkcionisanja, depresije, anksioznosti, samopovređivanja. Zato je neophodno uraditi široku paletu ispitivanja radi utvrđivanja u kojoj meri je nesklad između energetskih potreba i deficita ishrane doprineo oštećenju organa.
Lečenje se može započeti ambulantno, ako je dijagnoza postavljena rano, a najčešće je neophodno bolničko lečenje. Tim čine izabrani lekar, specijalista za ishranu i psihijatar/psihoterapeut. Terapijski ciljevi su: dostizanje zdrave telesne mase, uspostavljanje zdravih navika i vraćanje fleksibilnosti u ishrani (definisanje broja obroka, broja i veličine porcija iz svih grupa namirnica), lečenje zdravstvenih komplikacija-fizički oporavak, kao i psihološki oporavak. Roditelji treba da preuzmu kontrolu nad spremanjem i konzumiranjem obroka. Neophodna je njihova podrška i spremnost da izdrže sve uspone i padove dugotrajnog lečenja.
Izvor:
- Campbell K., Peebles R. Eating Disorders in Children and Adolescents: State of the Art Review, Pediatrics 2014; 134; 582-592.
- Reese J.M. Assesment and treatment of eating disorders in adolescents. Contemporary Pediatrics 2022; 5: 30-37
- Herpetz-Dahlmann B. Treatment of eating disorders in child and adolesent psychiatry. Curent Oppinion in Psychiatry 2017; 30: 438-445
Photo: RioPatuca Images
