Poremećaj igranja kompjuterskih igara-nova bolest zavisnosti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine na listu bolesti i medicinskih stanja koju koriste medicinski profesionalci u svetu – International Classification of Diseases (ICD-11), stavila i poremećaj igranja kompjuterskih igara kao najnoviju dijagnozu u grupi bolesti zavisnosti.

Poremećaj igranja kompjuterskih igara (Gaming disorder – 6C51) se karakteriše određenim modelom trajnog ili ponavljanog ponašanja tokom igranja kompjuterskih igara na internet mreži ili van nje. Osoba ima problem sa kontrolom vremena koje provodi u igranju kompjuterskih igara, daje im prednost u odnosu na druge aktivnosti pa doživljava negativne posledice zbog ovakvog ponašanja.

Kada igranje kompjuterskih igara postaje zavisnost?

Osoba koja ima poremećaj igranja kompjuterskih igara pokazivaće poremećaj ponašanja tokom najmanje 12 meseci, ali ako su simptomi jako izraženi interval ispoljavanja simptoma može da bude i kraći.

Glavne karakteristike su:
• Poremećaj kontrole igranja igara (npr. početka, učestalosti, inteziteta, trajanja, prekida igranja)
• Igranje igara postaje glavna preokupacija u životu, tako da ima prioritet u odnosu na ostala interesovanja i dnevne aktivnosti
• Igranje igara se nastavlja bez obzira na negativne posledice

Ponašanje je ozbiljno poremećeno u odnosu na ranije ponašanje i funkcionisanje osobe tako da utiče na njen socijalni život, učenje i akademska postignuća, posao kao i na funkcionisanje porodice. Ovakav model ponašanja može biti trajan ili povremen, može i da se ponavlja. Prilikom zabrane igranja mogu se javiti i simptomi apstinencijalne krize u vidu iritabilnosti, osećaja teskobe ili tuge.

Utvrđena je povezanost sa drugim mentalnim poremećajima kao što su deperesija, anksioznost, socijalne fobije i ADHD (Poremećaj pažnje i hipereaktivnosti).

Da li je svako ko igra kompjuterske igre zavisnik?

Veliki broj dece igra kompjuterske igre (92% u SAD). Neka deca provode dosta vremena igrajući igre, ali održavaju ravnotežu sa ostalim obavezama. Međutim, mali broj lako izađe iz „ravnoteže“. Prema nekim procenama, za oko 8,5% dece u SAD (5,5% u Holandiji) se može smatrati da ima poremećaj igranja kompjuterskih igara. Svi faktori koji dovode do pojave zavisnosti nisu još uvek precizno utvrđeni, jedan od faktora je slabija sposobnost borbe sa stresom zbog čega beže „u svet igara“.

Kakav uticaj na decu može ostaviti preterano igranje kompjuterskih igara?

Mnogi ljudi, uključujući i roditelje, veruju da kompjuterske igre poboljšavaju dečju maštu, daju im mogućnost da zajedno rade sa drugarima i poboljšavaju kognitivne sposobnosti. Ali pitanje je kako pronaći pravu “dozu”. Preterano igranje igara utiče na razvoj uma i tela, a glavna zabrinutost odnosi se na:

Sedentarni stil života. Višesatno sedenje ispred računara ili drugog elektronskog uređaja može uticati na telo mlade osobe. Slabija fizička aktivnost dovodi do gojaznosti, lošeg telesnog držanja i povećanog rizika za razvoj dijabetesa tipa 2.

Nedostatak društvenih relacija. Mada igranje kompjuterskih igara zahteva razvijanje određenih odnosa sa drugim igračima u kompjuterskom svetu, deca i mladi se ne uče realnim situacijama i ponašanjima u odnosima sa vršnjacima, što je vrlo važna socijalna veština.

Probleme sa koncentracijom i pažnjom. Postoji zabrinutost da brzi pokreti i brze akcije u kompjuterskim igrama ubrzavaju gubitak koncentracije kod igrača. Deca koja previše igraju kompjuterske igre mogu postati manje zainteresovana za čitanje knjiga koje, na primer, zahteva fokusiranu i dužu pažnju.

Izbegavanje razvojnih zadataka. Adolescencija je period otkrivanja sebe i ličnog razvoja. Da bi postali odrasli ljudi koji se uspešno nose sa životnim izazovima, tinejdžeri moraju da nauče kako da se suočavaju sa bolnim emocijama i neugodnim socijalnim iskustvima. Ukoliko se kompjuterske igre koriste kao mehanizam bega od stvarnosti, deca izbegavaju razvojne izazove odrastanja.

Povećanu agresivnost ili nasilje. Deca i tinejdžeri koji su posvećeni igranju kompjuterskih igara koje su usmerene na ratovanje, borbu ili nasilje, mogu da pokažu izraženije znake agresivnosti nego oni koji ih ne igraju. Roditelji treba da vode računa o sadržaju kompjuterskih igara i uzrastu deteta kada može da ih igra.

Epileptične napade i ponavljane povrede. Grafika koja treperi, jako svetlo i boje u kompjuterskim igrama mogu pokrenuti epileptičnu aktivnost kod nekih igrača koji imaju epileptične napade. Takođe, može doći do ponavljanih stres-povreda ručnog zgloba i malih zglobova šake.

www.pixabay.com

Poruka roditeljima i nastavnicima

Uticaj roditelja je nesumnjiv. Treba da budu svesni količine vremena koje dete provodi ispred ekrana (ne samo igrajući kompjuterske igre, već gledajući i druge sadržaje!), pa je neophodno ograničiti izloženost dece elektronskim medijima pravljenjem porodičnog plana za korišćenja medija5. Primetiće i efekte igranje igara na dete, kao što su poremećaj spavanja ili slabije ocene u školi, kao i odustajanje od ranijih interesovanja, hobija i druženja. Ukoliko dete provodi po 6 sati i više ispred ekrana, što predstavlja četvrtinu ukupne dnevne satnice, ne možemo očekivati da će završiti domaće zadatke i biti zainteresovano za usvajanje novih znanja i veština koje su mu neophodni za dalji razvoj i napredovanje.

S druge strane, svako smanjenje akademskih postignuća treba da pobudi sumnju na neku od bolesti zavisnosti, pa se metodom skrininga u školi, korišćenjem jednostavne skale (IGDS9-SF), može utvrditi koja deca preterano igraju kompjuterske igre. Danas se koristi više modaliteta lečenja poremećaja igranja kompjuterskih igara, tako da je najbolje dete uputiti specijalisti dečje psihijatrije koji će izabrati najoptimalniji tretman. Bitno je uključiti celu porodicu jer bolesti zavisnosti su bolesti cele porodice.

Zato je važno raditi na psihoedukaciji (upoznati decu sa uticajem koji igranje igara može imati na mentalno zdravlje), prevenciji i promociji zdravih stilova života, podsticati decu i tinejdžere da istražuju sopstvene veštine i mogućnosti i nađu aktivnosti u kojima uživaju a da to nisu kompjuterske igre ili YouTube snimci.

Izvor:

  1. ICD-11- Mortality and Morbidity Statistics
  2. Gentile D. et al. Internet Gaming Disorder in Children and AdolescentsPediatrics 2017; 140 (S2); S81.
  3. Ghizzone M. Q&A: Gaming addiction, the newest mental health disorder, Healio, July 10, 2018.
  4. Video Gaming Addiction 
  5. Milošević T. Porodični plan za korišćenje medija

 

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs