Deca i vannastavne aktivnosti – da li preterujemo?

Koliko puta ste čuli da Vaši prijatelji voze dete tri puta nedeljno na plivanje, dva puta nedeljno na engleski jezik, potom na školu slikanja, nekoliko puta nedeljno na organizovano druženje i proslave rođendana po igraonicama? Sa polaskom u školu obaveze se uvećavaju, dete počinje da uči i drugi strani jezik, juri sa jedne na drugu vannastavnu aktivnost, dok s nogu jede sendvič u vreme ručka.  Ocene, naravno, moraju da budu najbolje, kasno uveče  uči, nema vremena za predah. Treba na vreme „uhvatiti priključak“ za nastavak školovanja u prestižnim školama koje su preduslov za dalji uspeh u životu.

Pedijatri obično daju savet roditeljima da su vannastavne aktivnosti dobre za fizičko i mentalno zdravlje njihove dece. Ali, ponekad se zapitamo da nisu naša deca suviše programirana? Da li ubijamo spontanost kod dece i možda gušimo mogućnost razvijanja kreativnosti koja nastaje kao rezultat dosade?

Moja generacija je sama planirala aktivnosti za vreme letnjeg raspusta. Koliko dece danas poznajete koja nemaju unapred isplanirane aktivnosti za vreme raspusta? Deca se šalju u sportske kampove, kampove za učenje stranog jezika, matematike, prirodnih nauka…  Za neke roditelje, vannastavne aktivnosti su prilika da se deca više druže sa vršnjacima, za druge je  u pitanju bezbednost njihove dece. Organizovane aktivnosti omogućavaju sigurno okruženje i  sklanjanje dece sa ulice gde mogu da dođu u razna iskušenja.

Sportska takmičenja – pronalaženje ravnoteže

Na žalost, sve više roditelja smatra da je za vrhunski uspeh u sportu neophodno dete usmeriti od najranijeg uzrasta na jedan sport, mada je više raznih studija pokazalo da u ranom uzrastu veći značaj za dete ima raznovrsna fizička aktivnost od specijalizovane aktivnosti. Sa početkom školovanja  broj treniga tokom radne nedelje raste, a deca putuju na takmičenja tokom vikenda.  Sportovi, uglavnom, više nisu vezani za određenu sezonu godišnjih doba, tako da se deca sa gustim rasporedom treninga i takmičenja nalaze pod velikim pritiskom, nemaju vremena za psihičko i emocionalno opuštanje, pa su skloniji povredama usled naprezanja, emocionalnoj iscrpljenosti, ponekad i sindromu pretreniranosti.

Kako pronaći rešenje?

Veoma je važno da pedijatar ili sportski lekar razgovaraju sa roditeljima i decom o vannastavnim i sportskim aktivnostima i njihovim željama i potrebama. Nekoj deci je neophodno napraviti striktni raspored dnevnih i nedeljnih aktivnosti. Ponašaju se bolje u školi i kod kuće kada im organizovane aktivnosti dozvoljavaju da kanališu svoju energiju na produktivan način. Sportisti u adolescentnom uzrastu će često priznati da postižu bolji uspeh u školi kada moraju da se pridržavaju preciznog rasporeda spavanja, obroka i učenja.  Kada prođe takmičarska sezona, nekima će biti teško da se organizuju i da redovno uče. Drugima treba više vremena da posvete sebi, da se dovoljno odmore i da bez žurbe obavljaju svakodnevne aktivnosti. Veoma je važno da roditelji prepoznaju potrebe svoje dece za odmaranjem i slobodnim vremenom, imajući na umu da je svako dete različito, čak i u istoj porodici.

To treba imati na umu već od uzrasta deteta od 5-6 godina. Savetuje se da u tom uzrastu dete ima jednu vannastavnu aktivnost tokom radne nedelje i jednu tokom vikenda. Kako dete postaje sve starije i ima sve više aktivnosti, i dete i roditelji treba da prepoznaju detetovu potrebu za odmorom i menjaju aktivnosti u skladu sa potrebama deteta, a ne potrebama tima.  Gubitak želje za treninzima, smanjenje zadovoljstva i radosti koje pričinjava bavljenje sportom, smanjena efikasnost na takmičenjima, lošiji uspeh u školi, smanjenje apetita, loš san i česte povrede su znaci sindroma izgaranja. Mladim sportistima se tada preporučuje pošteda od treninga u trajanju od 2-3 meseca. U tom periodu mogu da procene da li još uvek uživaju u bavljenju sportom, a u isto vreme se oporavljaju i odmaraju. Nekada je manje više.

Setite se, ponekad, dok vozite dete na neki trening,  čas klavira  ili stranog jezika da ga pitate da li uživa u tome što radi. Podsetite ga da su ciljevi koje postavlja sebi samo njegovi, a ne ispunjavanje želja roditelja.  Ako želi ponekad da provede vreme igrajući žmurke ili basket sa drugarima ili u vožnji bicikla umesto treninga ili časa, recite mu da je i to u redu.

(Izvor: Valerie Kimball,  Pediatr Ann. 2015;44(9):354–356,358)

Kategorije

Zakažite pregled

Popunite formular za zakazivanje ili nas kontaktirajte putem telefona

Radionice

Ishrana u prvoj godini

Nega i ishrana novorođenčeta

Rani razvoj deteta (u pripremi)

Poslednji tekstovi

U specijalističkoj pedijatrijskoj ordinaciji „Doktorka Tanja“ moguće je dobiti dijagnozu i adekvatno lečenje bolesne dece i adolescenata, obaviti sistematske preglede, kao i preglede kod naših kolsultanata-subspecijalista sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Posebno smo ponosni na naše Radionice (zdravstveno-vaspitni rad u malim grupama).

Specijalistička pedijatrijska ordinacija „Doktorka Tanja“

Ordinacija

Kursulina 39/1,
32300 Gornji Milanovac, Srbija
E-mail: info@drtanja.rs; doktorka.tanja.gm@gmail.com
(+381) 065 848 0759; 032 710 510

Ponedeljak 9:00-18:00
Utorak - četvrtak 10:00-18:00
Petak 9:00-16:00
Subota 10:00-12:00
Van radnog vremena i praznikom po pozivu

  • 2018 drtanja.rs