Kada sam se pre 20 godina vratila u G.Milanovac i počela da radim u Dečjem dispanzeru, retko koja porodica je imala inhalator. Tokom poslednjih godina, na prste jedne ruke bih mogla da izbrojim porodice koje nemaju inhalator. Takođe, roditelji dece koja su se preselila u zapadnoevropske i skandinavske zemlje svedoče da deca tamo provode više vremena napolju i da su zdrava tokom čitave grejne sezone.
ZAPITALA SAM SE ZAŠTO JE TAKO?
U KAKVOJ SREDINI ŽIVIMO, KAKAV VAZDUH UDIŠEMO I KAKO ON UTIČE NA ZDRAVLJE DECE I ODRASLIH?
SZO procenjuje da 7 miliona ljudi svake godine prevremeno umre od izloženosti zagađenom vazduhu, u EU preko 400.000. U Srbiji se taj broj gotovo udvostručio od 2010. godine, sa 10.000 na blizu 20.000 ljudi godišnje. Glavni zagađivač u spoljašnjem zagađenju su sitne suspendovane čestice koje potiču iz individualnih ložišta (od uglja, na 1. mestu, i sirovih drva koja oslobađaju 30x više čađi nego suva drva), toplana, termoelektrana, saobraćaja (vozila), spaljivanja otpada i industrije.
Sinoć je izmerena vrednost bila za 3-5 puta veća od dozvoljene, tako da svako ko je bio u šetnji povećava svoj rizik od prevremene smrti. Zamislite sada šta se dešava kada izloženost zagađenom vazduhu traje 120-180 dana godišnje.
Suspendovane čestice (PM2,5) smatraju se najopasnijim zagađivačem kada je u pitanju ljudsko zdravlje i možemo ga nazvati “tihim ubicom” jer zahvaljujući svojoj veličini mogu dospeti u krvotok.
Dejstvo počinje još intrauterino. Sitne suspendovane čestice prodiru u krvotok trudnice, a preko posteljice i u krvotok bebe gde deluju na sve organe, naročito utiču na razvoj alveola i pluća, mogu dovesti do prevremenog porođaja, rađaju se deca mala za termin porođaja, što nosi mnoge druge zdravstvene rizike u daljem životu. Posle rođenja utiču na dalji razvoj pluća (80% pluća se razvija posle rođenja!), dovode do smanjenja plućnih funkcija, povećanog oboljevanja od astme i respiratornih infekcija. Odrasli češće oboljevaju i umiru od HOBP. Nekoliko sati nakon povećanja koncentracije sitnih suspendovanih čestica u vazduhu (PM2,5) češći su akutni infarkti srca i moždani udari, poremećaji srčanog ritma, što dovodi do češće hospitalizacije i smrtnih ishoda. Povećan je rizik i za razvoj dijabetesa i gojaznosti kod dece, kao i malignih oboljenja u detinjstvu i kasnije tokom života (rak dojke i rak prostate). Kod beba još u materici može doći do neurorazvojnih poremećaja, npr. živa je jak neurotoksin, oslobađa se u procesu sagorevanja uglja u termolektranama i njena povećana koncentracija utiče na pažnju, procese razmišljanja, pamćenja, razvoj jezičkih, finih motornih i vizuelno-prostornih veština.
DECA SU POSEBNO OSETLJIVA JER SU AKTIVNIJA, VIŠE PROVODE VREMENA NAPOLJU I UDAHNU VIŠE ZAGAĐENOG VAZDUHA.
Kako možemo poboljšati zdravlje naše dece? Imamo primere iz sveta. Ukoliko se smanji zagađenje i poboljša kvalitet vazduha, dolazi do ukupnog poboljšanja zdravlja dece i smanjenog broja epizoda infekcija disajnih organa, kao i poboljšanja funkcije pluća. Primer je Dablin, u kome je 90-ih godina prošlog veka uvedena zabrana sagorevanja uglja, što je dovelo do smanjenja stope smrtnosti u gradu i smanjenog oboljevanja od bolesti srca i pluća. Slične podatke imamo i iz SAD, Švajcarske i Australije.
Srbija je na 9. mestu u svetu po broju umrlih od zagađenja na 100.000 stanovnika, u društvu zemalja: Čad, CAR, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan, Somalija, Indija. Ja ne želim da naša deca odrastaju u zemlji porobljenoj od strane neokolonijalista, koji će nam oteti i vodu i zemlju. Pogledajte unutar sebe, u svoje srce i svoju dušu, i zapitajte se da li i vi to želite. Odgovor će se sam nametnuti.
